Da li biste voleli da živite u zemlji gde su Honda NSX, S2000, Nissan GT-R kao i ostale ulične zveri domaće životinje? Zvuči veoma primamljivo, složićete se, pogotovo nekima koji su stacionirani na zaboravljenom Balkanu gde je auto kultura nažalost marginalizovana, a vozni park pokojnik o kome se govori sve najbolje.

U deceniji nakon Drugog svetskog rata, dogodila se svojevrsna renesansa sportskih automobila. Drumovima zapadnih zemalja obe strane Atlantika počeli su da krstare raskošni modeli visokih performansi, raznovrsnih konstruktorskih filozofija, ali sa brzinom kao zajedničkim imeniocem. Ipak, na drugom kraju sveta, u dalekom Japanu, stvari su se odvijale znatno sporije. Automobilska industrija je u predratnom vremenu bila u povoju, a posle 1945. godine gotovo da ništa nije ostalo.

Parkiramo redakcijsko vozilo ispred garaže u(na) kojoj trebamo da se sretnemo sa akterom naše priče. Od vlasnika ni traga ni glasa. Bacamo pogled dijagonalno i vidimo parkiran auto koji nas posmatra. Kiša ne prestaje da pada danima. Pokušava da nas omete i da pored svakodnevnih potopa dodatno iskvasi naš entuzijazam.

Recept, koji se odlično pokazao na najskupljem modelu u ponudi, Honda je ubrzo primenila i na nižu klasu automobila. Time je omogućeno i „običnim smrtnicima“ da osete čari vrhunske tehnologije i uživaju u trkačkoj atmosferi, čak i u naizgled svakodnevnom automobilu.

Svaki budući otac i porodični čovek koji voli automobile, prolazi kroz zanimljiv redosled događaja. Upozna ženu svog života, dok se zabavljaju, vozi kabriolet ili kupe. Ulaže svoj novac u felne, muziku i sličnu auto galanteriju. Ako sve bude na njegovoj (njihovoj strani), neretko priča bude krunisana brakom.