Da su vam noge ispružene taman koliko treba da možete da se „igrate petom i prstima“ po aluminijumskim NISMO pedalama, a da je desna ruka u optimalnom položaju kada se nađe na ručici 6-stepenog manuelnog menjača. Da ne morate „iz ramena“ da menjate stepene prenosa, ni da vam kolena zapinju za točak upravljača svaki put kada je potrebno pritisnuti neku od pedala… Uhh, sad sam ljut poprilično, a lice verovatno nalik jarko crvenom obrtomeru na levoj strani glavne instrumentacije, kojem „crvena zona“ počinje na nešto ispod 7000 obrtaja.

Ništa, krajnje je vreme da „potpalimo vatru“ i malo protegnemo noge ovom „manga junaku“. Crveni START taster, gotovo sakriven od očiju sa desne strane stuba upravljača, trenutno oživljava Juke, a osim diskretnog brundanja na startu, buka agregata, pa i izduva, gotovo je neprimetna u kabini. Lagano otpuštanje ne previše tvrdog kvačila, tečno pokreće Juke ka napred i prvo što me prijatno iznenađuje jeste sasvim solidna udobnost, uprkos točkovima od 18 inča. Čak i na nešto lošijoj podlozi, više do vas dopire buka kotrljanja nego li neprijatno udarci i skokovi, kakvim je, recimo, sklon Captur. Oslanjanje je očigledno znatno sofisticiranije i deluje spremno da se nosi sa ovim automobilom i njegovim motorom.

Isto tako, upravljač deluje vrlo direktno u rukama, sa možda ne previše povratnih informacija, ali dovoljno „teško“ i precizno da vam dopušta da vozite Juke NISMO baš tamo gde ste namerili, bez ikakvog tračka nedefinisanosti. Ha, tu je čak i crveni „graničnik“ na sredini gornjeg dela upravljača, kao podsetnik da se ipak nalazite u nešto drugačijem, sportski nastrojenom automobilu.

Dok Juke NISMO lagano „klizi“, a motor dostiže radnu temperaturu, idealno je vreme da se „poigram“ sa brojnim tasterima na centralnoj konzoli. I ovde je prisutan genijalni način različitog prikazivanja/imenovanja iste grupe tastera, ukoliko odaberete komande klimatizacije (CLIMATE), odnosno režima vožnje (D-MODE). Odabirom D-MODE, otvaraju vam se nove tri opcije – Normal, Sport i Eco, a koja, svaka na svoj način, primetno utiču na način na koji se Juke vozi i ponaša, a javlja se i adekvatnom animacijom na mini-displeju centralne konzole. Odabirom Eco moda, pedala gasa gotovo da je „utrnula“, automobil je postao primetno tromiji, a klima uređaj koji me je do tada spašavao od toplotnog udara, izgleda da je odlučio da me preznoji. Ipak, čak i u Eco režimu postoji neki razlog „zašto“, a to je, naravno, prosečna potrošnja, koja se, prema bord kompjutera, mogla očekivati u granicama od oko 6 litara. U svakom slučaju napredak u odnosu na onu u Normalu, koja predviđa oko 8 litara.

Mogao bih vam sada pričati kako na zadnjoj klupi ima dovoljno mesta i za krupnije osobe, kako prtljažnik ima 675 litara zapremina, da poseduje dvostruko dno, bla-bla-bla… Da budemo iskreni, koga je odabirom ovakvog automobila zaista briga za tako nešto!? Da, pozadi može udobno da se smesti i dečje sedište, i u njega mala „princeza“ što simpatično brblja non-stop, ali vam je u tom slučaju, NISMO verzija čist „fenseraj“. Sada, ne želim nikoga na zadnjoj klupi ko će mi „gunđati“ da usporim, nikoga ko će nogama „kočiti“ pred krivinama ili non-stop gledati na brzinomer i komentarisati kako sam „debelo“ pregazio ograničenje. Želim u potpunosti da se posvetim ovom automobilu i vožnji, onakvoj kakva ona u suštiti i treba da bude kod ovakvih verzija – oštra, agresivna, na momente čak i brutalna! Jer, čemu sportski automobil ukoliko ćete njime voziti užu i širu familiju, džakove voća i povrća, i pri tome, sve vreme gledati u bord kompjuter, pazivši na prosečnu potrošnju!? Nedopustivo! Krajnje je vreme da „pobegnem“ iz Eco režima i potpuno zaboravim na prosečnu potrošnju, budući da se motor već „ugrejao“ te da je zaista prava šteta trošiti gorivo na krstarenje u ovakvom automobilu.

Odabirom moda Sport, pedala gas bukvalno je oživela, a upravljač postao sportski „težak“! Možda umišljam, ali mi se čak čini i da je agregat, nešto glasnijim brundanjem, objavio da još uvek čeka na naredbe moje desne noge. U redu, bilo je i krajnje vreme! „Potapanje“ pedale prati adekvatan zvuk motora, više nalik potmuloj grmljavini nego li urliku, a „zvižduk“ turbo punjača gotovo da se i ne primeti. Vrlo brzo sledi nagli obrtnog momenta koji za trenutak „probija“ trakciju prednjih točkova. „Nos“ se lagano podiže, a Juke munjevito kreće sve brže napred. Kako se kazaljka obrtomera približava cifri od 5000 o/min, tako se oseti sve veći prirast snage, a NISMO mališan i dalje nema nameru da posustane! Ako se igde trend „downsizinga“ pokazao kao pun pogodak, onda je to baš ovde!

Prosto je neverovatno da se ispod haube nalazi agregat od „svega“ 1,6 litara zapremine, doduše, koji uz tehnologiju direktnog ubrizgavanja goriva, i naravno, turbo punjač, pri 6000 o/min oslobađa impresivnih 200 „konja“. To je ujedno za 10 KS više nego kod najsnažnijeg „običnog“ Juke, što je realno, u praksi teško primetiti, ali je saznanje o dodatnoj konjici svakako pozitivno. Još je iznenađujuće da „na papiru“, ovaj motor oslobađa „samo“ 250 Nm, jer se subjektivno čini da je mnogo, mnogo živahniji i spremniji na „divljanje“ kada to od njega zatražite. Doduše, oni dolaze na nešto viših 2400 obrtaja i traju sve do 4800 o/min, taman kada kreće znatan prirast snage, a i finalni prenosni odnos u menjaču je relativno kratak, pa verovatno otuda i ovaj subjektivan osećaj. Jedino što ne prati jednako ovaj nalet adrenalina jeste ručica menjača, nešto dužih hodova, koja ponekad zna da „zapne“ baš kada ne treba. Malo Nissanove „špijunaže“ ka Hondinom taboru ne bi bilo na odmet, zar ne? Doduše, mora se priznati da je dotični automobil već bio propisno „izmučen“, te mi se na trenutke činilo kao da je menjač na „autoputu ka večnim lovištima“, sa „krkljajućim“ sinhronima i odbijanjem da pri većim brzinama uleti iz trećeg u četvrti stepen prenosa.

Nailazim i na prvi set krivina, a snažno kočenje otkriva i da bi kočnice mogle biti i efikasnije, ili barem agresivnije, a ne gotovo identične onim kao i na najslabijoj verziji. Automobil se veoma neutralno „namešta“ pri ulasku u krivinu i čini mi se da bih komotno mogao „na kočnicama“ i da otpočnem skretanje, korigujući blago preupravljanje, koliko je automobil poslušan i dobro izbalansiran. Karoserija se naginje, ali zaista jedva primetno, dok „nos“ pokušava da uhvati zadatu putanju po prilično klizavom asfaltu.

Čak i kada krene u lagano proklizavanje, Juke NISMO se vrlo brzo i lako vraća na putanju laganim oduzimanjem gasa, sve dok fantastični Continental SportContact 5 pneumatici dimenzija 225/45 R18 ponovo ne „zagrizu“ asfalt ispod sebe. Prava je šteta što su prednje gume na kojima je automobil stigao na test, bile već pretvorene u „slikove“ i što nisam bio u prilici da steknem realni uvid u količinu prianjanja na prednjoj osovini.

Ipak, moram naglasiti da pri agresivnijoj vožnji, ova verzija relativno brzo odaje svoje slabosti vezane za sistem pogona. Naime, sa manuelnim 6-stepenim menjačem stiže isključivo pogon na prednjim točkovima, koji možda i ne bi bio toliki problem, koliko činjenica da Juke NISMO ne poseduje čak ni elektronski, a kamoli klasični, mehanički diferencijal sa ograničenim proklizavanjem (popularni „šper“), koji bi efikasno preneo pomenutih 200 „konja“ na asfalt, naročito u trenucima kada se pred vama gotovo otvara pravac, a vi još uvek morate da „balansirate“ desnom nogom na pedali gasa, sprečavajući drastično podupravljanje ukoliko naglo oslobodite čitavu, 200 grla snažnu konjicu! Još jedno od onih nelogičnih japanskih rešenja, budući da Juke NISMO postoji i u verziji sa pogonom na sva četiri točka, ali je tada moguće dobiti isključivo CVT menjač!

Ne, ne smem ni da pomislim kako on zvuči ili kako „razvlači“ tih 200 „konja“ do beskonačnosti… samo mi nije jasno čemu svi ti potezi!? Da stvar bude još gora, taj isti 4WD CVT NISMO dolazi sa znatno modernijim i agilnijim, nezavisnim zadnjim oslanjanjem u vidu multilinka, dok se ovaj mora zadovoljiti klasičnom torzionom osovinom! U redu, i fantastični Megane RS koristi „torziju“, ali ako je multilink već na raspolaganju, zašto ga bar onda NISMO verzije nemaju po „defaultu“? Pomenuta torziona osovina itekako se primeti na iole lošijoj podlozi, kada Juke, s vremena na vreme, ima tendenciju da „premešta“ svoju „zadnjicu“ pri prelascima preko neravnina, naročito u krivinama, što u kombinaciji sa ionako osetnim rasipanjem snage i obrtnog momenta na prednjoj osovini, ima samo efekat gubljenja vremena i zadatog tempa na krivudavom brdskom putu. Brzi splet krivina, Juke NISMO apsolvira relativno jednostavno, uvek se na vreme „nameštajući“ za ulazak u narednu krivinu, što može zahvaliti relativno malom međuosovinskom rastojanju, a ono vas, istovremeno, čak i pri isključenoj kontroli stabilnosti, retko kada dovodi u situaciju da se „vadite“ naglim oduzimanjem gasa ili „kontriranjem“.

Kako bilo, ovaj automobil je u svakom trenutku više nego sposoban da izađe na kraj sa bilo kojim zadatkom kojeg pred njega postavite i niti jednog trenutka se ne čini opasno nervoznim da bi zbog toga počeli da gubite poverenje u njega i smanjujete zadati tempo. Naprotiv, ovo je automobil zbog kojeg ćete zaista poželeti da siđete sa udobnih, širokih autoputeva i putovanje nastavite regionalnim deonicama, jedino se plašeći da će vas pri po kojem „naletu“ adrenalina, u zasedi uhvatiti jedan od milion „radara“ koji su kod nas izgleda jedino sredstvo „regulisanja“ saobraćaja.

(Tekst: Đorđe Pavićević/Foto: Nikola Urošević, neubilder.de, caranddriver.com)