Otići u Grčku, a ne primetiti obilje pikapova na ulicama gotovo je isto, kao i otići na plažu, a ne primetiti lepe žene ili miris krofnica na ogromnoj udaljenosti. Kada živite u nekoj “zemlji seljaka na brdovitom Balkanu”, a sve zemlje su mahom takve, sudbina vam je odredila da se mučite u životu i da ćete tri puta meriti a jednom seći, pogotovo pri izboru vozila koje vam je od esencijalnog značaja.

Kao što je poznato, prosečan srpski seljak ima traktor koji mu služi za njivu, šumu, koristi se za odlazak do lokalne prodavnice na pivo, za posetu bolesnoj tetki, za svadbe i sahrane. Prosečan srpski mali privrednik – trgovac, poseduje i obožava karavan, jer u njemu može da se prevozi porodica, radnici, alat, roba, materijal, 10-20 Kg blata i prašine, a ako se opere savršeno služi i za odlazak na more, svadbu, bioskop ili pozorište (prosečan Srbin ne ide u pozorište, ali karavan je sposoban da odgovori i tim zahtevima).

Dakle, recept je jedno vozilo koje se može upotrebiti za više namena, jer para za nekoliko njih nemamo. Grci kao finansijski ne preterano “sotjeći”, imali su isti problem. Kako jednim udarcem ubiti što više muva? Kao logično rešenje pojavio se pikap – multifunkcionalno vozilo koje je i radno i paradno.

Grčki seljak ne može da funkcioniše bez njega. U toku godine ima dosta offroad vožnje često po kamenjarima, udaljenim maslinjacima, pašnjacima, vinogradima. Alat, vodu, gorivo, ribu iz luke, treba prevesti ili izvući čamac iz mora, a samo jedan tip vozila moze zadovoljiti sve potrebe na najracionalniji način. Pikap vozila su Grke postavila na točkove i zato ih i neizmerno vole.

Što se samog izbora modela i proizvođača tiče, kao ekonomična i skromna nacija, odabrali su u početku manje, lakše i malolitražne modele. Veliki pikapovi američkih proizvođača su automatski otpali prilikom izbora zbog visoke potrošnje goriva, koje je jako skupo, kao i zbog velikih propratnih troškova na registraciji i održavanju istih.

Pravo rešenje su bila mala pikap vozila iz Azije i Evrope. Ko je imao priliku da putuje pre nekoliko decenija u Grčku imao je priliku da na putevima sretne Datsune, Toyote, Mazde, Peugeote, VW, koji su izgledali slično do te mere da iz daljine niste mogli da pretpostavite koji je model u pitanju, sem po kolor šemi koja je bila ustaljena. Kako je vreme odmicalo počeli su da se pojavljuju i 4×4 modeli koji su bili jači, bezbedniji, veće nosivosti, sa većom i udobnijom kabinom što je bilo dobro prihvaćeno od strane kupaca. Na putevima su se pored prethodno nabrojanih proizvođača počeli pojavljivati i Ford Ranger, Mitsubishi, Isuzu Faster, njegov blizanac Opel Campo, VW Taro koji je brat blizanac Toyote Hilux, poneka Zastava pickup, Škoda Favorit pikap, kasnije i Felicia pikap, naravno nama nepoznati Hyundai modeli.

Danas imamo jedno veliko bogatstvo i nasleđe, tačnije razvijenu “pikap kulturu” u Grka, koji iz dana u dan ulažu u svoj fond vozila. Još jedna velika zanimljivost su njihove registrarske tablice kojima godine ne mogu ništa. Danas na prastarim modelima imamo još uvek autentične registarske oznake iz tog doba koje predstavljaju pečat vremena. Sada, mnogo godina kasnije, od pojave prvih pikapova na njihovim ulicama i putevima, imamo na tržištu nove modele raznih svetskih proizvodjača, ali su Grci ostali najverniji upravo onima koji su ih najbolje služili u prošlosti – Toyota, Nissan, Isuzu, Mitsubishi, Ford i Mazda.

O veličini pikap tržišta govori i to da su u Grčkoj smesteni i brojni proizvodjači dodatne opreme i nadgradnji za ovaj tip vozila.

Nama preostaje da sačekamo lepo vreme i leto, kako bismo uplatili aranžman u nekom od omiljenih letovališta na Egejskom ili Jonskom moru da opet osetimo miris borova i doživimo auto kultuturu ovih podneblja na pravi način. Do tada prijatna vožnja svima u karavanu uz uživanje u fotografijama iz galerije.

(Nikola Urošević/Foto: Milan Stanković i Nikola Urošević)