Off road vožnja po zadatim GPS pozicijama uz odredjene zadatke koje treba ispuniti na tom putu, sve je popularnija u svetu. Zahvaljujući firmi Z4x4 iz Novog Sada koja se bavi prodajom offroad opreme za terence, i njihovog partnera Double Red iz Slovačke Navigation Rally 2014 je organizovan po drugi put kod nas sa duplo većim brojem učesnika u odnosu na 2013. godinu.

Reli je vožen od 4. do 11. jula terenima Srbije, Crne gore i Bosne. Trasa je bila duga oko 800 km a učestvovalo je 23 terenca sa preko 50 članova posade. Bilo je tu gostiju iz Slovačke, Češke, Makedonije i nekoliko vozila iz Srbije. Nissan, Jeep, Toyota, Hamer itd., svi opremljeni za sve uslove offroad vožnje i boravka u prirodi.

Da bi sve bilo još interesantnije, posade su svako veče, pred sutrašnju vožnju, dobijale uputstva (road book) sa tačnim opisom trase i zadacima. Na svakoj ruti posade su imale za zadatak pronalaženje odredjenih GPS tačaka – photo pointa. Fotografije sa tih mesta predstavljale su dokaz da je vozilo ispunilo zadatak. To su načešće bili vidikovci, vrhovi planina sa svojim kotama, prirodna obeležja, kulturno istorijski objekti ili spomenici.

Učesnici su se okupili 4. jula u poslepodnevnim časovima u hotelu Ceptor na Andrevlju na Fruškoj Gori, a organizator se pobrinuo da dolazak do hotela ne bude nimalo lak, odnosno da učesnici već prvi dan imaju dosta avantura na svom putu.

Trebalo je savladati lavirint poljskih puteva oko Kisača i Rumenke, pronaći skrivene pružne prelaze, voziti se dolmom uz Dunav do Begeča i skelom preći Dunav prema Banoštoru. I kada su svi pomislili da je hotel blizu čekalo ih je iznenadjenje u vidu 4 km puta uz Čitlučki potok gde je trebalo naći način da se zaobidju zatvorene rampe, savladati živo blato i pesak kao i mostiće preko potoka rasturene u nedavnim nepogodama.

Sledeći dan pre podne je bila vožnja po malo poznatim šumskim stazama Fruške Gore. Moramo da istaknemo nesebičnu pomoć osoblja „ Nacionalnog parka Fruška Gora“ na pripremi i trasiranju staza.

Nakon Fruške Gore put je nastavljen u karavanu (uz pomoć MUP-a Srbije i službenika opštine Koceljeve) preko Rume i Šapca do Koceljeve gde su učesnici relija nastavili samostalnu vožnju po gustim šumama i potocima čije su obale devastirane nedavnim poplavama. Taj deo rute je tražio posebnu umešnost vozača jer se na pojedinim mestima bukvalno u milimetar prolazilo pored prepreka. Radile su motorne testere kao i vitla. Obzirom da na većini trase nije bilo jasno vidljivog puta bila je potrebna i snalažljivost u tumačenju roadbook-a i GPS pozicija. Koliko je bilo zahtevno govori i činjenica da je taj deo off road trase u dužini od 20 km vožen u proseku oko 4 sata.

Kada su vozila izašla na asfaltni put u blizini Valjeva videlo se olakšanje na licima većine posada. Ali, to nije bio kraj „muka“ za taj dan. Bilo je potrebno savladati još 6 km teške „kozje“ staze na pravcu od Valjeva prema „Šarenom platnu“, mestu koje se nalazi tik uz kristalno čistu reku Gradac a gde smo postavili kamp za drugu noć. Noćilo se pod otvorenim nebom uz odličan gulaš koji su nam spremili domaćini EKO bivak-a.

Treći dan je počeo sa takmičenjem posada u gadjanju lukom i strelom a nakon toga je krenula navigaciona vožnja širom zagonetnih Povlena i Maljena sa jednim specijalnim ispitom na sredini trase. Ispit se sastojao u tome da su vozači morali, za što kraće vreme da udju u veliku rupu punu vode i blata a iz nje izadju uz veoma strm izlaz.

Vožnja je završena u predvečerje ispred hotela Mlinarev San u Arilju. U 21 h sve posade su pozvane u restoran hotela na sastanak i podelu uputstava za sutrašnji dan. Sastanak je posle 15 minuta prekinut jer je u salu ušao mladi trubački orkestar iz Arilja i podigao sve prisutne na noge. Gosti iz inostranstva su bili oduševljeni i prihvatili igru uz zvuke trube a srpske posade su pokazale vrlo ozbiljno kako se igra „užičko kolo“. Zabava je potrajala do kasno u noć.

Četvrti dan je bio rezervisan za vožnju po lepotici Goliji sa zadatkom izlaska na kotu Jankov kamen (1833 m) do 15 h. Tu je bilo i onih koji su se gubili u gustim šumama Golije ali su svi na kraju pronašli put. Nakon Jankovog kamena put je vodio preko Pešterske visoravni i Sjenice do kampa „Markova ravan“ na Uvcu gde je bilo organizovano noćenje. Domaćin Sretko Kovačević je goste, na njihovo veliko oduševljenje dočekao sa odlično pripremljenim pasuljem u dva velika kotlića.

Peti dan je startovao u 10 h i vožena je karavanska vožnja vrletima Jadovnika uz prelazak nekoliko rečica i probijanjem kroz guste šume sve do vodopada Sopotnica gde je upriličena pauza za ručak. Dalje su učesnici vozili sami preko Prijepolja i Jabuke do Durdjevića Tare. Ispred čuvenog mosta ih je čekao poseban zadatak. Trebalo je da se uz pomoć „Zip lajna“ (sajla razvučena preko kanjona Tare) prebace na drugu obalu kanjona. Svi su uspešno izvršili zadatak iako je neke strah od visine terao da odustanu. Ovaj zadatak nije bio obavezan ali se bodovao za konačan plasman.

Da bi bilo sve jako interesantno nehotice se pobrinuo Pišta, vozač hamera, kog je vetar sa samog cilja vratio nazad i zaustavio tačno na sredini sajle na 200 m iznad reke Tare. Pišta je tako visio 15 tak minuta dok nije po njega otišao momak zadužen za takve situacije. Sve se završilo uz gromoglasan pljesak prisutnih i veliki smeh.

Nakon Djurdevića Tare vožnja je nastavljena preko Žabljaka i Sušičkog jezera prema Trsama i Pivskom jezeru. Posade su se često usput zaustavljale opijene lepotom Durmitora. Kada su prva vozila stigla do graničnog prelaza na Šćepan polju već je uveliko bio mrak i istovremeno prilika da se isprobaju novi modeli LED svetala.

Granične formalnosti, još dvadesetak minuta vožnje i uskoro su svi bili u kampu „Kalista“ na samoj obali Drine.

Ta opuštenost nakon teškog dana uz veliku logorsku vatru i obilnu večeru svima će ostati u sećanju.

Šeti dan je počeo specijalnim ispitom koji se sastojao u vožnji dugoj oko 400 m kroz reku Sutjesku i prolaženju ispod niskog mosta koji je skoro dodirivao krovove terenaca. Nastavljen je navigacionom vožnjom preko Zelengore uz zadatak pronalaženja Jugovog i Orlovačkog jezera. I, kad su svi mislili da ih do povratka u kamp Kalista čeka još samo dvadesetak km makadama i 20 km asfalta usledilo je iznenadjenje organizatora.

Terenci su preusmereni na šumski put za izvlačenje balvana. Staza u dužini od 3 km zadala je toliko muka vozačima da je polovina odustala pre nego su i pokušali svesni svojih mogućnosti a oni koji su je savladali priznali su da ovakvu trasu još nisu vozili u svom životu ali su bili oduševljeni na kraju.

Taj deo je tražio mnogo vožnje po teškom blatu, dubokim razorima, puno vitlanja , dugačke trake, totalnu saradnju vozača i suvozača, pomoć prijatelja iz drugih vozila i debele živce za smirenu vožnju po ivici klizave provalije. 3 km je voženo skoro 3 sata.

Uveče u kampu uz svečanu večeru bilo je proglašenje pobednika i zabava do ranih jutarnjih sati. „Kalašnjikov“ je bio muzički hit večeri.

Sedmi dan sve posade su išle na rafting rekom Tarom a terenci su dobili zasluženi odmor.

Sledeći reli je u julu 2015 godine.

(Tekst: Zoran Milošev / Foto: Ivana Milošev, Zoran Milošev, Radoffroad photography)