“Sunchaser – Baš u momentu kada smo pomislili da su dani prefinjenih, pristipačnih kabrioleta zauvek prošli“ – časopis Motor Trend, februar 1980.
Tokom svetske naftne krize 1970-ih, dok je većina nekada slavnih sportskih modela sa obe strane Atlantika doživljavala svoje sumorne dane, ako ne i zalaske, Sunce je Toyotinom kompaktnom 2+2 kupeu Celica jarko sijalo.

Sa snažnim adutima u obliku dopadljivog stila (bez mnogo ustezanja prekopiranim od Ford Mustang, pogotovo liftback), odličnih performansi i relativno niskom cenom, Toyota Celica prve generacije, proizvođena od 1970. do 1977. godine, sa lakoćom je stigla do titule globalnog bestselera. Krajem decenije, njenim tragom nastavila je i naslednica oznake A40 (čiji bi beli primerak, da je bio drugačiji splet okolnosti, postao prvi oldtajmer projekat glavnog urednika TDB).

Kako je ogromnu popularnost Celica prve generacije ostvarila na teritoriji SAD, Toyota je dizajn A40 u potpunosti poverila kalifornijskom studiju Calty. Uz to je odlučeno da se američkim kupcima, pored kupe i liftback modela, Toyota Celica ponudi i u ekskluzivnoj otvorenoj verziji, kojom bi japanski proizvođač odgovorio na Lancia Zagato, Triumph TR7, Alfa Romeo Spider Veloce, VW Rabbit i slične evropske kabriolete sa dva i četiri sedišta.

Značajno je spomenuti da su do kraja 1976. godine, kao posledica pada tražnje i uvođenja strogih bezbednosnih standarda, svi američki proizvođači obustavili proizvodnju kabrioleta, što su pojedini koristili i u promotivne svrhe. Većinu njih će zameniti T-top modeli, a do 1982. godine, jedini kabrioleti na američkom tržištu biće poreklom sa starog kontinenta i skupe konverzije stvorene od strane specijalizovanih kompanija (poput ASC ).

Cadillac Eldorado (1976) – najavljen sloganom “Poslednji američki kabriolet”

Kako je projekat otvorenog izdanja svog popularnog kupea procenjen kao finansijski rizičniji, japanski gigant je njegovo ostvarenje poverio novoformiranoj karoserijskoj radionici Griffith Co. Troškovno efikasni plan podrazumevao je da se gotove kupe verzije brodovima iz Japana šalju u SAD, gde bi ih Griffith u svojim pogonima transformisao u kabriolete. Prodaja bi se vršila putem zvanične kompanijske mreže, a za svaki primerak bi važila identična garancija kao kod standardnih modela.
Osnivač partnerske firme, Andrew Jackson “Jack” Griffith, je kao bivši čelnik prodaje kompanije Ford u Njujorku (Ford Long Island) bio odličan poznavalac američke scene na četiri točka, a i sam je bio odgovoran za nastanak dva čuvena anglo-američka sportska modela.

TVR Griffith 200 (1964)

Odlučan da na stazi izazove superiornu AC Shelby Cobra, Jack Griffith je polovinom 1960-ih skopio saradnju sa britanskom manufakturom TVR, te su po proverenom receptu spoja lagane a čvrste britanske šasije i moćnog Ford V8 agregata od 289cid (4.7L) nastali kupei Griffith 200 i 400.

Početkom 1978. godine, svestan značaja i složenosti projekta za kompaniju Toyota, Griffith je ulogu glavnog inženjera poverio stručnjaku, Dannu Deaveru, konstruktoru od ranije čuvenom po eksperimentalnim vozilima sa karoserijama u potpunosti stvorenim od fiberglasa. Specijalno za produkciju otvorene verzije japanskog sportiste, Griffith Co. je zakupio dva pogona, locirana u blizini najznačajnijih tržišta ovakve vrste automobila. Prvi se nalazio u mestu Jacksonville na Floridi, uz samu obalu, u sklopu fabričkog kompleksa svojevremeno sagrađenog za montažu Fordovog modela T. Drugi pogon, manje površine i kapaciteta, bio je smešten u industrijskoj zoni kalifornijskog mesta Santa Ana, nedaleko od jednog lowrider okupljališta.

Godinu i po dana kasnije, krajem ‘79, sa ove dve lokacije izašli su i prvi primerci Toyota Celica Sunchaser, automobila optimističnog naziva, namenjenog krstarenju Suncem obasjanim drumovima američkog juga. Automobil se mogao poručiti samo putem pojedinih distributera, sa početnom cenom od oko 8.500$. Porudžbine su počele da pristižu u broju koji je premašio očekivanja, a veliko interesovanje za Sunchaser pokazali su pripadnici svih generacija.

Kao i kod svih sličnih projekata, najveći izazov pri stvaranju otvorene verzije Toyota Celica bilo je očuvanje čvrstine nakon uklanjanja krova, uz što manji uticaj na masu i performanse vozila. Iz tog razloga za ojačavanje karoserije je upotrebljena kombinacija čeličnih cevastih profila i fibeglasa od kojeg je izrađen i roll-bar.

Koncepcijski posmatrano, krovno rešenje izdanja Sunchaser najsličnije je bilo onom koje je Porsche primenjivao na modelu 911 Targa sa mekim zadnjim pokrivačem. Iznad vozača i suvozača nalazio se panel od fiberglasa, pričvršćen na četiri mesta, koji se ručno mogao skinuti i uredno odložiti u prtljažnik. Za zaštitu zadnjeg dela kabine od spoljnih uticaja bio je zadužen platneni prekrivač, u početku sa minijaturnim prozorom od pleksiglasa (kasnije zamenjen znatno većim radi bolje preglednosti).

Toyota Celica Sunchaser je kupcima ponuđena u ST i GT paketu opreme, dok je izbor agregata bio ograničen isključivo na četvorocilindrični 20R zapremine 2.2L. Za prenos njegovih skromnijih 90KS bili su zaduženi petostepeni manuelni ili automatski menjač sa četiri brzine.

Odmah nakon pojave, Sunchaser je stigao “pod lupu“ američkih automobilskih medija, koji su mu upućivali hvale na račun završne obrade, izostanak nepoželjnih šumova pri vožnji sa podignutim krovom i vozne osobine u rangu zatvorene verzije.

Ono što pak nije bila tajna jeste da su na prvih desetak isporučenih primeraka Toyota Celica Sunchaser, nakon svega nekoliko nedelja uočeni problemi prokišnjavanja, koje je Griffith Co. o svom trošku u najkraćem roku otklonio. Vlasnici su uvažavali ovakav gest, a do kraja proizvodnje, ni jedan problem uzrokovan kvalitetom izrade nije registrovan. Početkom 1980. godine, u Griffith Co. su donešena tri Sunchaser potpuno uništena prilikom prevrtanja. Njihovi putnici su srećom, zahvaljujući roll-baru od fiberglasa i ojačanjima karoserije, prolazili samo sa lakšim povredama, a uzrok svih nesreća je bila jedino prebrza vožnja.

Toyota Celica TX-22

Toyota Celica Supra Legato

Nekoliko meseci nakon pojave Toyota Celica Sunchaser, Griffith Co. je na kratko ponudio i dva ekskluzivna targa kupea, TX-22, baziran na Celica liftback, i Legato, kome je osnovu dao top model Celica Supra.
Takođe, u istom periodu, Griffith Co. je započeo izradu Sundancer kabrioleta (Eagle i Concord) za kompaniju AMC, sa krovnim rešenjem po istom principu kao Sunchaser.

AMC Concord Sundancer (1981)

Iz dva pogona Griffith Co. je u proseku izlazilo 20-ak automobila nedeljno, pri čemu je veći deo celokupne produkcije (oko 70%) nastao u Jacksonvillu na Floridi. Kalifornijsko postrojenje, osim što je bilo manje, je u jednom periodu bilo nekoliko puta bilo na meti lokalnih bandi. Njihovi pripadnici ne samo da su tokom noći krali delove sa parkiranih Toyota Celica, već su u poslednjem navratu i vandalizovali skupu proizvodnu opremu. Ipak, iako počinioci nikada nisu uhvaćeni, nakon toga se incidenti nisu ponavljali.

Nedugo nakon što je u leto 1981. godine obustavljena proizvodnja druge generacije Toyota Celica, iz Griffith Co. je izašao i poslednji Sunchaser. Saradnja japanskog giganta i američkog karoseriste nastaviće se i tokom narednih nekoliko godina, na otvorenoj verziji modela Corolla, dok će Celica kabriolet treće i svih budućih generacija izrađivati ASC.

Iako je bio prvi zvanični kabriolet baziran na popularnom japanskom kupeu, Toyota Celica Sunchaser nije bila i jedini koji je tih godina ponuđen. Naime, nekoliko specijalizovanih evropskih kompanija (poput Tropic Automobildesign GmbH) je u isto vreme po porudžbini stvaralo kupe i targa verzije modela Celica.

Sa nešto više od 2000 proizvedenih jedinica, Toyota Celica Sunchaser, definitivno spada među najegzotičnije modele japanskog giganta. Na žalost, “zub vremena“ je primetan na mnogim preživelim primercima, ali nekolicina njih je ipak zahvaljujući brižnim vlasnicima i kvalitetnim restauracijama u top stanju.

Iako ne poseduje harizmu kakvu nose klasični Alfa Romeo, Lancia ili Triumph, očuvani Sunchaser će za 12-15.000$ tokom sunčanih dana podjednako pružati vetar u kosi, sve uz manjak većine boljki tipičnih za svoje savremenike.

(Nastaviće se)
(Nikola Jovanović/Foto: favcars.com)