Preporučujemo:
 
 
22
Oct

Honda 1300 coupe – Oldtajmer sa životnom pričom

 
Napisao: Zoran Tomasović
1

Današnja realnost je takva da ukoliko želite sportsku Hondu novije generacije koja je zabavna za vožnju, trebate kupiti neku sa dva točka. Soichiro Honda svakako ne bi želeo da čuje tako nešto. Osnivač drugog najvećeg Japanskog proizvođača vozila je osnovao kompaniju sa idejom da proizvodi vozila sa inovacijama koja su zabavna u toku vožnje. Možda je najbolji pokazatelj navedene rečenice bio model Honda 1300 Coupe, poslednji automobil čiji razvoj je Soichiro Honda lično nadgledao i sa kojim je stavio tačku na veoma impresivnu karijeru. Honda je zarađivao za život popravljajući bicikle od starih delova, a “prva ljubav” mu je bio Ford Model T.

U knjizi – “Šest ljudi koji su stvorili modernu auto industriju”, Honda kaže da nije mogao da shvati kako motor automobila funkcioniše i da je tražio Model T koliko god su ga noge nosile. Kada je konačno stigao automobil, Honda je osetio miris ulja. To je bio momenat koji će promeniti njegov život, a i živote mnogih kupaca. Posle završene srednje škole 1922. godine, Honda se preselio u Tokio sa šesnaest godina i dobio posao u lokalnoj fabrici alata. Mladi Soichiro je počeo sa osnovnim poslovima kao što je izbacivanje smeća i čišćenje podova, ali je brzo stigao do šefa smene, gde je stekao potrebno iskustvo da otvori svoju firmu u rodnom gradu Hamamatsu. Soichiro stiče iskustvo u proizvodnji trkačkih motora i dobija posao mehaničara u trkačkoj firmi Shokai, a kasnije postaje i vozač.

Međutim, nakon težeg sudara u kojem je umalo izgubio život, Soichiro odlučuje da se penzioniše kao vozač 1936. godine. Takođe, donosi i odluku da se vrati u školu i unapredi svoje znanje mehaničara. Njegovo ime polako počinje da bude poznato širom Japana. Domaći gigant Toyota od njega naručuje čak 50 000 klipova za motore, ali povlači narudžbinu kada samo tri od ukupno 50 poslatih na analizu ne prolaze Toyotinu inspekciju. Soichiro odlučuje da proda klipove manjim firmama i uspeva da usavrši njihovu proizvodnju, a njegovu firmu kupuje Toyota po završetku drugog svetskog rata. 1946. godine. Soichiro sa dvadeset radnika osnova kompaniju za proizvodnju motora, a tri godine kasnije na tržište stiže prvi proizvod. To je bio model koji se zvao 98cc Dream Motorcycle. Kompanija dobija na imidžu zbog proizvodnje veoma kvalitetnih proizvoda i 1962. godine odlučuje da se oproba i u proizvodnji automobila sa modelom Honda S500, malim sportskim dvosedom sa 531 ccm motorom od 44 KS, koji je imao četri brzine i manualni menjač.

Četri godine kasnije je usledio N360 Kei automobil i Honda počinje da sarađuje sa Formula 1 timovima. Iako su Honda S500 i N360 bili solidni mali automobili, Soichiro je želeo veći proizvod koji će biti praktičniji za svakodnevnu vožnju. Njegova želja je bio veći porodični automobil, dostupan kao coupe i sedan, kao konkurent popularnim Toyota Corona i Datsun Bluebird modelima, koji će se uspešno prodavati i van Japana.

Takav automobil je stigao 21. oktobra 1968. godine na salon automobila u Tokiju. Soichiro je predstavio novi Honda 1300 model, dostupan u coupe i sedan karoseriji, kao porodični automobil sa sportskim stilom koji može da stigne samo iz Honda radionice. Najviše je bio iznenađen Eiji Toyoda, osnivač i predstavnik najvećeg japanskog proizvođača vozila – Toyote. Toyoda je prvih deset minuta razgledao Honda 1300 model, a onda upitao svoje inženjere kako njegova kompanija nije u stanju da izvuče 100 KS iz 1.3L motora kao Honda. Od Toyote se očekivalo od strane japanske vlade da bude kompanija koja će moderizovati auto industriju u toj azijskoj zemlji posle drugog svetskog rata, ali čak i najmoćniji 1.6 litarski motor u modelu Corona je razvijao samo 90 KS.

Međutim, to je bio samo početak za Hondu i nekoliko meseci nakon zvaničnog predstavljanja modela Honda 1300 stigla je i još moćnija verzija sa 116 KS. Zahvaljujući niskoj potrošnji i težini od samo 893 Kg, ubrzanje do 100 km/h je iznosilo solidnih 11.6 sekundi. Honda 1300 se održala u proizvodnji od 1969-1973. godine, kada je zamena za sedan stigla u vidu modela Honda Accord, dok je “publika” morala da čeka do 1978. godine za coupe Honda Prelude. U navedenom periodu je proizvedno oko 53 000 kupea i svi su imali volan sa desne strane. Samo 1053 primerka je izveženo izvan azijskog i australijskog tržišta, a zanimljivo je da su dva primerka završila u Severnoj Americi i vlasnik oba modela je Myron Vernis, koji živi u Američkoj saveznoj državi Ohajo.

Vernis je dugogodišnji kolekcionar, koji se uglavnom kocentrisao na prikupljanje ređih nemačkih automobila sa kojima se sretao u drugom svetskom ratu, ali je nedavno proširio svoju kolekciju i na klasične japanske automobile. Na pitanje zašto se baš odlučio za Honda 1300 model, Vernis kaže da u Americi svako može da kupi klasični Ford Mustang ili Chevrolet Corvette, ali redak japanski automobil, za koji mnogi čak i na domaćem tržištu ne znaju, ipak ne može i da je on veća atrakcija na skupovima klasičnih vozila.

Vernis je dozvolio test vožnju oba modela novinarima koji nisu krili oduševljenje. Pre svega, sportska sedišta su jako slična onima koji su se tokom 1970. i 1980. godina koristila u trkačkim terenskim automobilima kroz pustinje Australije. Okretanjem ključa maleni 1.3L motor pokazuje svoj zvuk koji zvuči slično kosilici modofikovanoj od strane Formula 1 inženjera. Zahvaljujući podatku da razvija maksimalnu snagu na visokih 7200 RPM, Honda 1300 i nije preterano “civilizovan” automobil za gradsku vožnju. Ipak, on se na putu ponaša kao i svaka druga moderna Honda i sa lakoćom prolazi kroz četiri brzine. Međutim, tek preko 5000 RPM Honda 1300 počinje da pokazuje svoju pravu lepotu i sve vreme tera vozača da ga testira do maksimuma. Iako Honda 1300 može da se vozi i kroz ulične gužve, izlazak na stazu najbolje potvrđuje viziju koju je Soichiro Honda imao pre više od 40 godina.

Kao što smo spomenuli, Honda 1300 Coupe je bio poslednji proizvod Soichira pre nego što se penzionisao 1973. godine i čini se da je sve svoje znanje “ubacio” u ovaj automobil. Soichiro je pokazao svetu kako pravi sportski automobil treba da bude napravljen, a inženjerima najveće svetske auto kompanije u tom periodu General Motorsu da nije potrebno da automobil bude skupocen da bi se dobro ponašao u krivinama. Naime, Američki gigant je u istom periodu prolazio kroz skandale sa lošim ponašanjem u krivinama Chevrolet Corvaira i tvrdio da je modernija tehnologija ipak preskupa za jeftin koncept. Spomenućemo i par reči na račun dizajna, za koji mnogi tvrde da podseća na BMW sa po dva fara sa obe strane, ali treba spomenuti da je Soichiro Honda bio veliki ljubitelj Američke auto industrije i da je za dizajnersku ispiraciju koristio svoj lični Pontiac Firebird. Američka inspiracija je još očiglednija na zadnjem delu vozila zahvaljujući fastback stilu, koji se značajno razlikovao od tradicionalnih kockastih automobila iz Japana u navedenom periodu.

I pored originalnih planova da postane globalni automobil, Honda 1300 ipak nije postao svetski hit u meri u kojoj se Soichiro nadao (tu čast je imao model Civic nekoliko godina kasnije). Kao razlog se pominje ne baš niska cena, koja je u Australiji dostizala 3180 dolara, kao i podatak da mnogi potencijalni kupci ipak nisu razumeli Hondinu savremenu tehnologiju. Danas je Honda 1300 Coupe jedan od najvrednijih japanskih klasičnih automobila, a cene u Australiji, gde se većina preživelih modela nalazi se kreće do 40 000 dolara, zavisno od “kondicije”.

Ukoliko živite na nekom drugom kontinentu spomenućemo da je import iz Australije dosta jednostavniji od Japana. Iako je danas preko 40 godina stara, Honda 1300 Coupe je i dalje veoma moderan i zabavan auto za vožnju. Kao većina sportskih Hondi iz prošlosti, lepota Honda 1300 Coupe nije u vidu brojeva na papiru već u pažnji za najmanji detalj koji ćete osetiti tokom vožnje.

(Tekst: Zoran Tomasović/Foto: motortrend.com)

 
 

Komentari

Marko | 24.10.2013 20:10

dobar automobil za svoje vreme ali bez proboja na američko i evropsko tržište

 

Dodaj komentar

*