Preporučujemo:
 
 
19
Nov

Toyota Crown – Slow ‘n’ Low | Oldtajmer sa životnom pričom

 
Napisao: Živko Marković
2

Problem kod oldtajmerizma je što vam se opasno podvuče pod kožu, te dok se okrenete, već mahnito listate oglase, zovete ljude, kupujete, pretrpavate dvorište otpisanim vozilima, koja samo vama nešto znače. Pri tome, tetanus vakcina je više nego obavezna, šansa da ćete se susresti sa rđom progresivno raste, što ste dublje u ovoj priči.

Međutim, nije sve tako crno (ovakav uvod je nastao da vas poštedim nekih drugih glavobolja kasnije). Nažalost, većina petrol headova se veoma brzo zarazi, tako da prelazimo na “stage 2” odmah. Za sebe bih rekao da sam već u “stage 4 fazi”, što bih najlakše opisao ovako: Već si vlasnik jednog oldtimera u procesu restauracije, kupio si još jedan za delove, upravo završavaš generalnu na trećem, koji ti u životu treba kao piletu sise i misliš da si se smirio.

Sada kada sam vas uveo u priču, mogu da se bacim na glavnog aktera ove priče, jednu krunisanu glavu sa pedigreom iz zemlje izlazećeg Sunca, kako često nazivaju Japan. Bolji poznavaoci starih japanskih mašina će znati o čemu pričam, u pitanju je Toyota Crown serije S50, koja se pravila u periodu 1967-1971.

Čega se pametan stidi, time se budala ponosi. Stoga, mogu slobodno reći da je kao četvrti oldtajmer u mojoj skromnoj kolekciji ušla upravo ova Toyota Crown, proizvedena 1968. godine. Moj model sa kodom šasije RS50, je Crown serije 50, sa motorom R serije (5R), od 2000 ccm i 90 KS. Opremljen je manuelnim menjačem sa četri brzine, a oblik karoserije je sedan.
Verujem da Wikipedia može da vam pruži sve odgovore na pitanja o Crown S50 serije.

Ono zbog čega moja automobilska ekipa i ja volimo ovaj oktanski hobi, kroz formu oldtajmerizma je činjenica da iza svakog starog automobila stoji neka priča, neki čudan put, od momenta kad je napravljen do trenutka kad smo ga mi primetili. Takvi naši roadtripovi pune životne baterije bolje od lude noći na Ibizi ili na nekoje egzotičnoj destinaciji sa naše tačke gledišta.

Obično svaka ovakva priča krene od jednog telefonskog poziva, emaila, SMS ili nekog drugog vida komunikacije. Imam sreću da se zbog prirode posla kojim se bavim, nalazim na izvoru informacija. Ujedno, na moju veliku žalost, naspram ostalih bitnih zemalja iz kojih dolaze najpoželjniji starovremenski automobili (Nemačka, Italija, Francuska, Velika Britanija), Japan na polju starih vozila nije ni upola toliko zastupljen. Sa druge strane, ljubitelji kosookih mašina se lako pronalaze, lako prepoznaju, tako da se zna kome da se obrati u vezi retro JDM mašina za sve ono što je potrebno.

Upravo tako je krenula i moja saga sa Crownom. Jedan moj kupac iz Beograda me je nazvao sa informacijom o jednoj staroj Toyoti, koju je vlasnik preterao iz jednog novobeogradskog bloka kod njih u servis, sa molbom da mu pomognu oko prodaje. Razlog za prodaju bila je činjenica da je komunalna policija ili neki drugi gradski organ organizovao čišćenje parkinga od starih vozila, te se i Crown našao na udaru, s obzirom da nije bio u upotrebi od kraja 2009. godine. Čovek je morao da ga skloni sa parkinga, a u ovakvim situacijama, postoje samo dve solucije: da se auto proda sakupljačima sekundarnih sirovina bez emocija za oldtajmere, ili da se pojavi neki ljubitelj koji bi ga otkupio. Mislim da ne treba pominjati kojoj kategoriji ja pripadam.

S obzirom da sam iz Novog Sada, a auto je lociran u Beogradu, moj istomišljenik i drug Milan Stanković, poznatiji kao Kabe, sa “opasnom” profesionalnom foto opremom, poslat je na lice mesta da fotografijama i svojim ličnim utiskom proceni i izvesti vredi li dolaziti šlepom iz Novog Sada i spasiti pomenuti automobil. S obzirom da deli istu strast prema starim japanskim automobilima i izuzetan je poznavalac istih (on je zaslužan za “foto analizu” i rutinski pregled donor Mazde 1500 – još jednog od mojih projekata),te ima veliko iskustvo u pomenutoj sferi. Razvoj interneta je doveo do toga da se informacije razmenjuju mnogo brže, te sam posredstvom matičnog oldtajmerskog foruma (www.oldtajmeri.rs) već znao za postojanje dva Crowna u Beogradu, što je bilo propraćeno fotografijama na njemu.

Pošto sam primio fotografije i izveštaj od Kabeta, pristupio sam organizovanju proverene šlepe (teretno vozilo je Mitsubishi L300 2.5TD 4×4). Došao je i taj peta, dan kada Crowna spasavamo od tužne sudbine. Naravno, kao i uvek u ovakvim situacijama, prateća logistička podrška bio je i Mr.Hemi (prim. aut. jedan opaki momak).

Lokacija za nalaženje je bio Blok 70 na Novom Beogradu, gde se ispostavilo da je to jedan od dva poznata beogradska Crowna. Doduše, na osnovu slika koje sam imao, videla se razlika u odnosu na 2009. godinu, od stojanja na kiši, Suncu, vetru i snegu koje uzima danak i protiv toga se ne može. Moje uzbuđenje je progresivno raslo kako smo se približavali parkinzima, željno očekujući da ga vidim. Već je bio moj i već sam sebe video u njemu potpuno sređenom, kako krstarimo ulicama do duboke starosti.

Nalaženje sa vlasnikom na parkingu, otkrilo je priču o autu. Njegov tast je bio prvi vlasnik vozila. On je poručio i kupio Crowna daleke 1968. godine direktno iz Japana. To je bio jedan od dvanaest Crowna RS50 koji su ušli u zemlju Jugoslaviju te daleke 1968. godine. Još veće iznenađenje predstavljala je originalna brošura, originalni račun i propratna carinska deklaracija iz 1968. godine koja je dolazila uz automobil. Tast je nažalost umro 2009. godine, i u ostavinskoj raspravi Crowna je nasledila njegova ćerka. Od momenta kada mu je istekla registracija, on je čamio na novobeogradskom parkingu. Pogled na saobraćajnu dozvolu bacio mi je osmeh na lice. Neka brkata šalterska službenica je verovatno 1968. godine omašila ime ovog modela, pa je moj dragi Toyota Crown prekršten po Vuku u Toyota Krovny.

Gospodin koji je prodavao Crowna je ujedno i vlasnik Toyote Celice TA60 iz 1982. godine (kupljene nove u Frankfurtu), koju i dalje čuva, dok ima i jedan noviji automobil koji koristi za svakodnevnu vožnju. To objašnjava zašto Crowna niko nije vozio. Za dva penzionera posedovanje tri auta nije baš zanemariv trošak. Uz prebacivanje akumulatora iz Celice u Crowna, usledila je i probna vožnja, na kojoj je motor pokrenut iz prvog pokušaja posle šesnaest meseci stojanja na parkingu. Na satu je brojka od 220.000 km, što je prava kilometraža, a za taj motor predstavlja tek 1/4 radnog veka. Veoma se lako vozi. Doduše, glavni problem predstavlja kočioni sistem koji ima puno vazduha u sebi, te je potrebno drukanje kočnice pre svakog kočenja.

Moram priznati da su bivši vlasnici bili veoma korektni sa cenom, te im je bilo veoma drago da će automobil otići u prave ruke. Kuriozitet ovog Crowna je da je ranije često bio pozajmljivan kao auto za mladence, a do sada je ugostio četrnaest parova koji i dalje svi žive složno. Nažalost, nisam uspeo da ga dovedem u izuzetno stanje na vreme, kako bih se za svoju svadbu upisao kao jubilarni korisnik, ali je tu dužnost odradio jedan Cadillac De Ville iz 1959.

Sledeći korak naše avanture bio je odlazak u agenciju za registraciju, gde sam imao prilike da upoznam “znači” autonomnu “znači” Zemunku koja mi je “znači” sve lepo objasnila oko prevoda i ugovora. Dalje smo nastavili do novobeogradske opštine da parafiramo ugovor. Na moju veliku sreću, na vreme sam primetio na parkingu jednu belu Toyotu Celicu mog druga Joce, te se ispostavilo da on radi u opštini. Zahvaljujući tome smo te periferalije brzo i bezbolno završili, inače bih kampovao ispred opštine nekoliko dana. No, tu priči nije bio kraj, jer neki revnosni “sakupljač tablica” za svoju ličnu kolekciju ukrao zadnju tablicu Crowna. To ne bi predstavljalo nikome problem, da je sudbina Crowna bila da ode na otpad. Ovako, s obzirom na činjenicu da će jednoga dana biti registrovan, morali smo uzeti potvrdu da su dečica iz blokova bila nestašna i svojim lepljivim prsticima učinila da tablica nestane (drug Hemi ima isti sport, ali moram priznati da ih regularno nabavlja).

 
 

Komentari

Stefan | 26.12.2014 14:12

Odlicna prica i interesantan auto,inace zivim u Hong Kongu i stalno se vozim crown-om to je gradski taxi ovde,novi model na gas!:) Pozz

Đorđe Sugaris | 05.12.2012 14:12

Znači ako si sreo Celicu, bio si u znači opštini Novi Beograd, a kako si sreo Zemunku tamo, ne znam :D Ali sve u svemu, fin tekst, ovaj Yakuza pravac razmišljanja deluje skroz kul :D

 

Dodaj komentar

*