Preporučujemo:
 
 
18
Oct

Mazda 626 – Alfred Morris projekat

 
Napisao: Nikola Jovanović
0

Sam vlasnik je očekivao da će se mehaničari pozabaviti samo neophodnim mehaničkim popravkama kako se ne bi našao “parkiran sa strane puta“, zamenom dotrajalih elemenata i eventualnom ugradnjom navigacije. Međutim kompanija Mazda je imala malo drugačije planove.

U radionici je automobil ogoljen do same školjke kako bi restauracija bila izvedena do najsitnijih detalja. Iako su se dosadašnji vlasnici trudili da limuzina ostane u “dobroj kondiciji“, dve decenije eksploatacije su ostavile svoje tragove. Na svu sreću, ozbiljnijih oštećenja nije bilo.

Generacija 626 oznake GD proizvođena u periodu 1987-1993, jedan je od najkvalitetnijih japanskih automobila svog vremena, popularan na svim svetskim kontinentima. Morrisov primerak je bio bazni model za američko tržište, u verziji Sedan sa četvoro vrata. Pokreće ga četvorocilindrični agregatom zapremine 2.2L, 12 ventila (3v po cilindru) i 110 KS koje se na prednje točkove prenose putem manuelnog menjača.

Samom motoru i transmisiji nije bila potrebna ozbiljnija popravka, te su samo stara creva, dihtunzi i gumeni delovi zamenjeni novim, sve je podmazano i ponovo sklopljeno. Slaba tačka na automobilu bili su kočioni sistem i dotrajale električne instalacije. Ugrađene su potpuno nove prednje i zadnje kočnice, novi izduvni sistem, klima uređaj, akumulator, alternator, kao i celokupna mreža kablova.

Morris je u nekoliko navrata dobio foto-izveštaj o toku radova. Kada je prvobitno ugledao svoj auto kompletno rastavljen bio je u blagom šoku. Njegova prva pomisao je bila “Ne! Rasturili su je u delove!”. Malo ga je srce steglo, ali nije izgubio poverenje u Mazdu.

Svi spoljni paneli su skinuti, nekoliko ulegnuća je ispravljeno, a područja zahvaćena korozijom uspešno su sanirana. Poklopac motora, bočna krila i branici zamenjeni su originalnim delovima sa farbičke police, a kako bi se očuvao izvorni imidž sa početka devedesetih, automobil je ponovo ofarban u Mazdinu metalik-sivu nijansu.

Nove prednje i zadnje svetlosne grupe i hromirani ”626” amblemi dodatno su podmladili izgled, a najveća promena na eksterijeru su aluminijumski naplatci od 15” sa Michelin pneumaticima. Veliku muku restauratorima su zadali dekorativni elementi kojih odavno nigde nije bilo na lageru. Usled nedostatka rezervnih, pojedine spoljne lajsne su specijalno za ovaj projekat morale biti izlivene u Japanu, korišćenjem originalnih kalupa.

Za razliku od spoljašnjosti koja je ostala u duhu originala, Mazda je odlučila da enterijer dodatno oplemeni. Ispucala komandna tabla zamenjena je novom, a umesto kasetofona ugrađen je Pioneer touchscreen stereo sa navigacionim sistemom.

Kako bi Morrisu pružili makar malo bliži “Bentley“ osećaj, fabrička sedišta i bočni tapaciri presvučeni su kožom sa ugaono prošivenim ornamentom. Sa druge strane, namerno je zadržan jednostavni ručni sistem spuštanja prozora, karakterističan za osnovni nivo opreme.

Početkom oktobra 2013. godine, nakon uloženih 275 sati preciznog majstorskog rada, restauracija je završena. Rezultat je Mazda 626 koja, ako se izuzmu modifikacije enterijera, ponovo izgleda kao da se upravo spustila sa proizvodne trake.

The Alfred Morris Project privukao je veliko interesovanje automobilske javnosti, što do sada nije uspelo ni jednoj Mazdi iz 1991. godine koja nije pobedila na Le Mansu. O priči koja prevazilazi klasičan PR japanske kompanije i prelazi u iskren odnos poštovanja prema lojalnom korisniku, temeljno su izveštavali čak i sami NFL mediji. Približio se dan kada će Morris konačno prvi put nakon četiri meseca imati priliku da sedne u svog ljubimca.

Svečana predaja ključeva odvijala se 15.oktobra ispred Washington D.C. Mazda salona. Kada je skinut pokrivač, Morris nije skrivao emocije – projekat je prevazišao njegova očekivanja. Na prednjem delu postavljena je tablica sa natpisom “The Bentley“ sa krilatim zaštitnim znakom britanske marke, što je svojevrsna interna šala, ali i podsetnik da nije reč o “običnom“ automobilu.

Zadivljen naporom učinjenim da se njegov voljeni 626 podmladi, iskreno se zahvalio kompaniji i svim učesnicima projekta: “Nije se promenila. Mislim, izgleda drugačije, ali i dalje je ista. Prvo sam pomislio da bih poželeo „onu staru“, ali kada sam seo unutra, shvatio sam da je ostao isti „Bentley“ osećaj“.

Pomalo nostalgično, Morris je objasnio da je na zadnjem desnom kraju postojala ogrebotina koju je prvobitno želeo da ostane kao pečat ranijeg vremena. Međutim, kada je predao ključeve u julu, odlučio je da će je zadržati samo u mislima kako bi automobil zaista bio vraćen u top stanje i restauratorima olakšao posao. Uspomenu na stari “Bentley“ i danas čuva netaknuta parking nalepnica koja izdata za period 2011/12 kada je vlasnik još igrao za Florida Atlantic University.

Protekla četiri meseca, dok je trajao projekat, Morrisa je pouzdano služila nova Mazda 6, za koju je izjavio da je odlična, ali da se ipak uželeo svog dragocenog “Bentley“. Pred brojnim okupljenim novinarima, automobilskim ali i onim „mainstream“, zahvalio se na pažnji koju su mu pružili, ali i zamolio za mali predah kako bi se bolje nagledao svog ljubimca: „Želim samo da vozim, nedostajali smo jedno drugom. Nikada je neću prodati, a nadam se da će jednog dana i moji unuci imati priliku da uživaju u njoj.“

(Nikola Jovanović/Foto: washingtonpost.com; autoblog.com; jalopnik.com)

 
 

Komentari

 

Dodaj komentar

*