Protekle nedelje Toyota i Mazda sklopile su ugovor o tehnološkom partnerstvu. Na taj način ne samo da su se ujedinila dve renomirana japanska brenda, već i najveći svetski proizvođač i jedna od najmanjih nezavisnih automobilskih kompanija. Stoga, odmah na početku se postavlja pitanje, šta se očekuje od pomenute dalekoistočne kooperacije?

Toyota Mirai

Mazdina korist je bez sumnje u pristupu Toyotinoj tehnologiji vodoničnih gorivnih ćelija (FCV) i plug-in hibridnoj tehnologiji. Mazda već dugi niz godina razvija sopstveni FCV sistem (setimo se Mazda RX-8 Hydrogen od pre jedne decenije), ali trenutno je Toyota ipak jedini proizvođač koji masovnije uvodi vodonični automobil na tržište (model Toyota Mirai). Takođe, ovaj gigant skoro dve decenije dominira u segmentu hibridnih vozila, dok Mazda tek treba da plasira sopstveni model ovakvog tipa.

Sa druge strane, Toyotin moto za saradnju sa Mazdom automobilskim laicima nije baš dokučiv. Naime, gigant će kroz kooperaciju sa sunarodnikom “dobiti uvid” u to kako Mazda (čiji je godišnji budžet višestruko niži od Toyotinog) godina proizvodi automobile gotovo univerzalno hvaljene po svim stavkama, od kvaliteta izrade, performansi, do stajlinga.

Proteklih godina proizvođači znatno veći nego Mazda uglavnom navode kako sportski automobili nisu profitabilni, te da su neophodne zajedničke platforme (Toyota GT86/Scion FR-S/Subaru BRZ) kako bi uopšte bili finansijski opravdani. Ipak, tu na scenu stupa Mazda (koja na tržištu SAD godišnje ukupno proda manje vozila nego što Toyota modela Camry), čiji nezavisno razvijeni roadster Mazda MX-5 Miata već četvrt veka predstavlja bestselera klase.

U svojoj dosadašnjoj istoriji Mazda je već imala saradnju sa jednim svetskim automobilskim gigantom, američkim Fordom, koji je posedovao udeo u kompaniji od 1979. pa sve do 2008. godine (udeo je vremenom rastao od početnih 7% pa sve do 33.4 posto čime je omogućena većinska kontrola nad japanskim proizvođačem). Iako je ova kooperacija dala mnogobrojne uspešne modele i američkog i japanskog proizvođača, Mazdini inženjeri su sve više morali da se fokusiraju na razvoj zajedničkih platformi radi spuštanja produkcijskih troškova, a manje na inovativnost po kojoj se ova kompanija proslavila. Tako su vremenom, po mnogima, modeli Mazda počeli da gube na “oštrini” i da postaju samo “drugačije odeveni plavi ovali”…

Partnerstvo kompanija Ford i Mazda je okončano 2008. godine, omogućivši japanskom proizvođaču novi početak, sa SkyActiv tehnologijom kao najjačim adutom (ujedno i najsmelijim potezom još od početka 1970-ih kada su gotovo celokupnu ponudu činili modeli sa rotacionim agregatima).

I tako dolazimo do pitanja kako će se saradnja sa kompanijom Toyota razlikovati od one sa američkim gigantom? Kao prvo, Toyota se nalazi u drugačijoj poziciji od one koju je Ford imao 1990-ih, sa budžetom većim od nacionalnog dohotka pojedinih manjih zemalja. Iz toga sledi da uštede kroz zajedničke platforme neće biti na listi prioriteta. Ono što je međutim izuzetno zanimljivo jeste da Akio Toyoda, čelni čovek Toyote, je veliki ljubitelj brzine, pokušavajući da svoju nasleđenu kompaniju na velika vrata ponovo uvede u svet sportskih modela (što “ToyoBaru” do sada ipak nije uspeo). Iako je sigurno da će glavni produkt saradnje Toyota-Mazda biti uglavnom porodične limuzine, crossoveri i terenci, interesantno bi bilo videti neki novi sportski “kosooki” izdanak od autora koji su stvorili Mazda MX-5 Miata.

Mazda RX-3 i Toyota Celica LB Turbo

Na kraju spomenimo da je Toyoda-san izjavio da je ova saradnja “veridba, ne brak”, ali razmiljajući dugoročno izjavio: “Ne mogu da zamislim ništa lepše nego da svetu pokažemo zajedno da će narednih sto godina automobilizma biti podjednako uzbudljivi poput onih prvih.”
Nadamo se da će biti u pravu…

(Nikola Jovanović/Foto: japanesenostalgiccar.com)