Preporučujemo:
 
 
14
Apr

Bosozoku stil – Neki to vole ekstremno

Bosozoku style
 
Napisao: Nikola Jovanović
0

Poštovani čitaoče, izgled automobila sa naslovne fotografije ćete verovatno, nakon kolutanja očima praćenog kiselim osmehom, okarakterisati kao plod bujne mašte vlasnika i limara. Agresivan, rogobatan, i povrh svega prenaglašen. Gotovo sigurno ćete se i upitati zašto bi iko uopšte poželeo da poseduje tako unakaženo vozilo? “Žali Bože automobila i materijala!“

Međutim, iako u prvi mah ne deluje tako, reč je o jednom od najpopularnijih pravaca JDM automobilske kulture, univerzalnog naziva Bosozoku stil. Ova ekscentrična moda rasprostranjena je među najširom populacijom japanskih vozača, svih starosnih doba i staleža.

Takođe, Bosozoku nije samo trend personalizacije vozila, već jedna ogromna zajednica, a nekima čak i način života. Zato, ostavimo raspravu o ukusima i negativne predrasude, dok putujemo u Japan 1980-ih, i istražimo nastanak čudesnog Bosozokua. Koreni ovog endemskog tuning stila vezuju se za svet na dva točka.

bosozoku_motociklista_triodriverblog_01

U bukvalnom prevodu, reč Bōsōzoku označava “silovito pleme u trku“, po čemu je ponela ime i subkultura mladih japanskih motociklista. Ova ilegalna grupa, oformljena nakon Drugog svetskog rata, rapidno je rasla do početka 1980-ih godina, kada ju je činilo preko 42.000 članova. Njihova glavna obeležja bile su tokkō-fuku uniforme, pravljene po uzoru na one koje su nosili piloti kamikaze, ali i ekstremno dorađeni motocikli na kojima su ulivali strah učesnicima u saobraćaju.

bosozoku_triodriverblog_02

Njihovi rizični poduhvati obuhvatali su vožnju bez kacige, prolaske kroz crveno svetlo i u suprotnom smeru, solo i grupne, radi adrenalinske zabave i respekta ostalih članova. Ukoliko bi im neko stao na put, korišćenje hladnog oružja im nije bilo strano, a obračuni Bosozoku motoraša i policije bili su česti tokom 80-ih godina prošlog veka. Iako njihove aktivnosti pretežno nisu podrazumevale tipičan organizovani kriminal već narušavanje javnog reda, neki od viskorangiranih pripadnika Bosozoku grupa, bili su zapravo jakuze. Ostali su mahom bila deca iz porodica nižeg društvenog staleža, koja su u pridruživanju nekom od klanova videli priliku da iskažu svoje nezadovoljstvo i revolt prema savremenom japanskom društvu.

bosozoku_motociklista_triodriverblog_03

Kako bi izgradili svoj identitet, ali i strahopoštovanje ostalih učesnika u saobraćaju, Bosozoku buntovnici su vršili brojne, uglavnom nelegalne modifikacije na svojim motociklima. Najčešći izbor japanskih klanova bili su modeli domaćih proizvođača, naknadno opremani estetskim komponenatama kakve su se viđali na britanskim cafe racer motorima i američkim chopperima. Po uzoru na prve, Bosozoku dvotočaši su posedovali predimenzionirane aerodinamične elemente, dok je od drugih preuzeta ideja o visoko postavljenim ručicama upravljača. Što se tiče palete boja, nije bilo nikakvih ograničenja, s tim da su najpopularnije bile “vrišteće“, šarene kombinacije i plamenovi. Takođe, pojedini Bosozoku klanovi su, pored svojih obeležja, na rezervoarima i maskama motora postavljali i simbole carskog Japana i kamikaza.

Kako bi se postigao zastrašujuće glasan zvuk, sa izduva su uklanjani prigušivači, a njihove cevi neretko produžavane i po više metara.

nissan_skyline_bosozoku_triodriverblog_04

Iako je odmetnički Bosozoku žestoko prkosio opštem poimanju dobrog ukusa i bio podređen formi, a ne funkcionalnosti, ovaj nesvakidašnji stil je 1990-ih postao interesantan i japanskim automobilistima. Prema priči, prvi koji su se opredelili za ekstremne modifikacije upravo su bili zapravo nekadašnji motoraši i jakuze, a njihov primer uskoro su počeli da slede i obični građani. Sve je više bilo onih koji su svom četvorotočkašu želeli da podare “besni“, izgled, što je vremenom dovelo do svojevrsnog nadmetanja između vlasnika.

toyota_corolla_ae86_triodriverblog_05

Kada se u zemlji izlazećeg Sunca spomene vozilo ekstremnog izgleda, pored kolektivno usvojenog termina Bosozoku stil, u upotrebi je i skraćenica Zokusha, a pojedinci koriste i naziv Shakotan (nizak automobil).

Vizuelne sličnosti Bosozoku motocikala i njihovih automobilskih parnjaka su više nego očigledne: masivni body-kit, apsurdno dugačke izduvne cevi, psihodelične šeme boja, uz mnoštvo kitnjastih detalja. Za ovakav tretman, japanski tuneri najčešće upotrebljuju velikoserijske JDM modele. Najveći udeo imaju oni proizvedeni tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, mada, postoje i primeri modernih vozila transformisanih u ovom stilu.

toyota_celica_lb_turbo_triodriverblog_06

Iako možda zvuči neverovatno, inspiracija za glomazne aerodinamičke dodatke, zapravo potiče od rasnih trkačkih automobila sa kraja 1970-ih godina. Silhouette modeli Grupe 5, monstruozne snage i spoljašnjosti, su sa svojim produkcijskim srodnicima delili jedino školjku, dok su sve ostale komponente radikalno izmenjenje. Ove automobile stvorene za takmičenja na evropskim i japanskim stazama, karakterisala su spektakulrna, ali funkcionalna proširenja karoserije po propozicijama FIA, zadužena za poboljšano prijanjanje za podlogu. Neke od japanskih legendi koje su učestvovale na ovom takmičenju bili su Toyota Celica LB Turbo, Mazda RX-7, Toyota Supra DOME, Nissan S12 Silvia, kao i najčuveniji među njima – Nissan KDR30 “Tomica“ Skyline.

nissan_skyline_tomica_triodriverblog_07

Crveno-crni “bljuvač vatre“ je iz svog četvorocilndričnog agregata zapremine 2L pomoću turbo punjača razvijao skoro 600 KS. “Nos“ ovog žestokog trkača dobio je nadogradnju u obliku ogromnog splitera koji je podsećao na raonik, a na produženom zadnjem delu našao se spojler koji je unapredio stabilnost. Sve je to omogućilo automobilu dramatičnu pojavu, kakvu su mnogi vlasnici želeli da kopiraju na sopstvenim vozilima, kombinujući je sa dotadašnjim Bosozoku gangsterskim stilom. Nije prošlo dugo, a sve više japanskih tuning-styling radionica je drastično promenio kurs, sa imidžom daleko ispred performansi.

bosozoku_mazda_rx-7_renown_triodriverblog_08

Iako su Silhouette trkači pružili ideju za preuveličanu formu, snažan uticaj na kompletnu izvedbu i detalje imali su Manga stripovi i Gundam roboti, decenijama popularni u zemlji izlazećeg Sunca. U svojoj izvornoj varijanti, automobilski Bosozoku je obuhvatao pretežno drumske replike nekadašnjih trkačkih kupea, ali se ova ekscentrična moda prenela i na druge karoserijske oblike.

nissan_skyline_tomica_replika_bosozoku_triodriverblog_09

Oni kojima gradski modeli nisu bili dovoljno veliki za ispoljavanje Bosozoku afiniteta, opredeljuju se na doradu JDM kombija. Međutim, najveću čar ovom tuning pravcu, osim nepostojanja bilo kakvih pravila, daje i činjenica da za ovakvu personalizaciju vozila često nisu potrebna astronomska ulaganja. Među iskrenim ljubiteljima najviše se ceni originalnost ideje i uloženi trud u realizaciji, te projekti uglavnom nastaju sa ograničenim, nekad i minimalnim budžetom. Tako se navodi primer vlasnika koji je ulogu splitera poverio vratima od svog garderobera!

Bosozoku style
 
 

Komentari

 

Dodaj komentar

*