Od tog momenta Crown je postao moj. Generalno sam megaloman, pogotovo u vezi automobila, a veću japansku limuzinu od Crowna šezdesetih niste mogli naći, sa izuzetkom Mitsubishi Debonair ili Nissan President modela, kao i retkog Crown Eight modela u S40 seriji. Najjači Crown S50 je bio sa motorom 2300cc sa šestocilindričnim motorom M serije. Dizajn Crowna je imao za uzor Lincoln Continental model, ali je zaostajao snagom. Ne zaboravimo, Amerikanci su zaslužni za termin – V8 motor.

Baš iz tog razloga će Crown biti idealan za projekat “restomod” koji planiram. Za sada ga čeka izvestan period mirovanja, dok se ne završi započeta restauracija Mazde 1500 koja ima prioritet. Opasnost po naš hobi uvek predstavljaju “viši” ciljevi poput proširenja porodice, opremanja kuće i slično. Na sreću imam baš takav scenario pred sobom, tako da za sada Crown ima mirnu garažu, bezbednu od kiše, vetra i idealno provetrenu.

No, da se vratimo na priču koja se vezuje za kupovinu. Crown je utovaren, papirologija sredjena, a konvoj krenuo ka svom novom odredištu – Novom Sadu. To uzbuđenje bih poželeo svakom zaljubljeniku u ovaj sport, jer kupovina auta predstavlja izuzetan adrenalinski šok. Njega može pojačati samo činjenica da u svom posedu imaš raritetni japanski automobil iz šezdesetih, koji idealno oslikava tvoj karakter.

U celoj priči, postojao je MALI problem. Naime, cela operacija (duga tri dana), bila je TAJNA! Razlog? Kada posedujete dva automobila koja vozite, treći restaurirate (Mazda 1500) i još pride imate dva za delove (kao donori Mazdi) – to se zove gužva u dvorištu. Pogotovo ako u okviru domaćinstva imate još automobila kao što je to u mom slučaju, zbog “starije garde” svoje porodice jednostavno sam prećutao tu malu, 1500 kg tešku činjenicu.

Srećom, nisam jedini koji ima sličan problem. Drug sa istim problemom pogrešnog automobilskog uverenja (ljubitelj Alfa Romeo brenda), ima svoju tajnu garažu. Crown je od trenutka dolaska u Novi Sad imao obezbeđeno prenoćište do daljnjeg.

Stigao je u podnožje Fruške Gore, sa pristojnim društvom (2 Alfe GTV – 2000cc/3000cc V6, 2 Alfe Juniorke ’70 i neka). Smešten na suvom, skriven od kiše i sunca, na betonskoj podlozi (izuzetno bitno kod oldtajmera jer zemlja i trava ubijaju limariju).

Međutim, kada je nestalo prostora u garaži (sa jasnom sudbinom – čekanje do daljnjeg), red je bio da mu se nađe novi dom. Tako je i bilo. Koristeći činjenicu da rodbina moje žene ima salaš na severu Vojvodine, Crown je otišao u ušuškanu garažu u pravom maniru velikog gospodina. Gospodina koji svoje godine nosi sa stilom, sa svojom elegantnom linijom. Čeka strpljivo na buduće dane slave koja ga čeka, početak drugog života koji će biti udahnut njemu i njegovoj limariji i mehanici.

Šta znači drugi život? Ono što ja zovem projekat “Low ‘n’ slow”. Projekat “restomod” podrazumeva igranje sa Toyotinom mehanikom, u modernijem pakovanju. Recept? Uzmimo večni, pouzdani, robusni i pre svega moćni Toyotin V8 motor 1UZ-FE iz Lexusa LS 400, zatim automatski menjač, kočnice, kompletnu klimu, servo uređaj , zadnji diferencijal, i ostalu potrebnu mehaniku.

Prepakujte sve to u retro karoseriju Crowna iz 1968 godine, poradite malo na oslanjanju da bi se karoserija spustila niže i kao rezultat dobijate ultimativni “yakuza” prevoz.

Projekat kakav nije viđen u našim krajevima (usled retke pojave i slabe popularnosti japanskih oldtajmera). Ono što je potrebno pre svega je magični sastojak zvan V8 motor, tako potreban ovakvoj liniji Crowna. Ono za šta japanski konstruktori nisu imali hrabrosti 1968. godine, uradićemo mi. Može se slobodno reći da nam je uzor Lincon Continental iz 1962. godine, velika američka limuzina sa V8 motorom, izuzetne imponzantne pojave.

Spavaj mirno gospodine Crowne, doći će opet tvojih pet minuta…

(Živko Marković/Foto: triodriverblog arhiva, Milan Stanković Kabe, Wikipedia)