Preporučujemo:
 
 
08
Jul

Kei automobili – Mali veliki Japanci

 
Napisao: Nikola Jovanović
0

Gotovo svaka regija širom Zemljine kugle poseduje po neku specifičnu, endemsku vrstu vozila, koja predstavlja sastavni deo dekora njenih drumova. Tako su, primera radi, SAD orijentisane ka limuzinama i velikim kamionetima, Evropa ka hatchback modelima sa petoro vrata, dok su motorne rikše najčešći prizor na ulicama prenaseljenih kineskih i indijskih megalopolisa. Na teritoriji Japana, države sa relativno mladom, ali bogatom i raznovrsnom automobilskom kulturom, decenijsku popularnost uživa Kei klasa. Ova mijijaturna, utilitaristički nastrojena vozila domaćih proizvođača, osim ekonomičnosti i praktičnosti, odlikuju i specijalne poreske olakšice i niži troškovi osiguranja, zbog čega su imala ključnu ulogu u masovnoj motorizaciji stanovništva Japana.

suzuki_wagon_r_kei_triodriverblog_01

Ipak, pošto regulacije klase obuhvataju jedino fizičke dimenzije i zapreminu motora (i samim tim okvirni broj konjskih snaga), proizvođači su dobili potpunu slobodu prilikom konstrukcije i mogućnost primene najsavremenijih tehničkih rešenja. Kao rezultat svega toga moderna Kei vozila su često dostupna sa turbo agregatima u ponudi, automatskom transmisijom, prednjim, zadnjim i pogonom na svim točkovima, klima i navigacionim uređajem i na taj način postala mnogo više od bazičnog prevoznog sredstva.

honda_n-box_triodriverblog_02

U svojoj domovini, u kojoj je prostor veoma cenjen, Kei modeli su doslovno rečeno zastupljeni svuda i u svim oblicima: kao porodični automobili, sportske zujalice, terenci, kamioneti, kombiji…pokretni suši barovi, a zahvaljujući visokim cenama goriva, traženiji su nego ikad. Iz tog razloga i ne čudi podatak da oko 40% od ukupnog broja prodatih novih vozila na teritoriji Japana pripada upravo ovoj klasi. Međutim, uprkos ogromnom i neprekindnom interesovanju kupaca, sve je više verovanja da će se Kei modeli u skorijoj budućnosti, pomalo nezasluženo preseliti u istoriju.

mazda_r360_kei_triodriverblog_03

Naime, problem sa kojim se Kei segment suočava jeste u tome da je Japan ostrvo, izolovano i bukvalno i figurativno. Kako su Kei vozila izuzetno retko izvožena na zapadna tržišta (uz izuzetak modela kompanija Daihatsu i Suzuki, kao i njihovih derivata pod drugim brendovima), u vremenu kada se teži globalizaciji proizvodnog programa, postavljeno je pitanje isplativosti ove specifične grupe vozila. Rukovodstva kompanija ali i Vlada Japana, Kei modele sve više posmatraju kao bespotrebno trošenje kapitala i proizvodnih kapaciteta, a nedavno povećanje Kei taksi za 50% učinjeno je sa namerom da se tražnja destimuliše. Takođe, ekonomične japanske mališane prati i nekoliko neoprostivih ”boljki”, koje nikada nisu u potpunosti ispravljene (poput lošijih rezultata crash testova prilikom sudara sa većim vozilima).

cony_360_kei_triodriverblog_04

Međutim, kako do gašenja Kei klase ipak još nije došlo i još neko vreme je potrebno da protekne da se odredi budućnost malog vozila u Japanu, u našoj današnjoj priči se nećemo naročito osvrtati na kritike upućene ovim malim velikim Japancima, već na njihovu genezu i neosporne kvalitete koji su im obezbedili duboko poštovanje u svojoj postojbini…

mazdago_triodriverblog_05

Mazda Mazdago, primer predratnog japanskog vozila

Nastanak ideje o vozilima minijaturnih gabarita i zapremine motora, vezuje se za period neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata, tokom kojeg je vladala ozbiljna nestašica sirovina i energenata. Među državama koja su pretrpela najteža razaranja nalazio se i Japan, čija je gotovo celokupna predratna industrija devastirana. Pošto većina stanovnika nije bila u mogućnosti da sebi priušti automobil, a motocikl nije bio pogodan za najveći broj delatnosti, japanska Vlada je u julu 1949. godine pokrenula program “narodnog automobila“ sa ciljem da se pospeši motorizacija u zemlji i revitalizuje privreda. Tom prilikom formirana je kei jidōsha (Kei) klasa, lakih i kompaktnih vozila radne zapremine ograničene na 100cc za dvotaktne, i 150cc za četvorotaktne agregate, kao jeftinija alternativa klasičnom automobilu. Uz neznatne modifikacije uglavnom je korišćena mehanika predratnih vozila, a cene registracija i pratećih taksi Kei modela bile bi neznatno više u odnosu na dvotočkaše. Takođe, za Kei klasu su rezervisane bele tablice manjih dimenzija nego za automobile i kamione.

daihatsu_midget_1959_triodriverblog_06

Daihatsu Midget I

Tražnja za ovakvim tipom vozila bila je ogromna, te im se može pripisati uloga jednog od najvernijih pomagača marljivim Japancima tokom privredog oporavka zemlje.

suzuki_suzulight_1955_kei_triodriverblog_07

Suzuki Suzulight (SF) iz 1955. godine pokretan dvotaktnim dvocilindričnim agregatom, smatra se prvim Kei putničkim automobilom i ujedno japanskim pionirom pogona na prednjoj osovini

Prvobitno, Kei vozila su bili teretni trotočkaši namenjeni potrebama poljoprivrednika, malih radionica i trgovina, ali polovinom 1950-ih, rapidnim rastom JDM ekonomije i povećanjem propisane zapremine do 360cc, javila se interesovanje i za ličnim prevozom na četiri točka. Broj vozača u zemlji izlazećeg Sunca bio je sve veći, a do početka naredne decenije pred kupcima je bio izbor od više putničkih Kei automobila, među kojima su se naročito isticali Suzuki Suzulight 360, kupe Mazda R360 i Subaru 360. U istom periodu, da bi se Kei klasa formalno razlikovala od ostalih vozila, uvedene su specijalne zeleno-bele registarske tablice.

subaru_360_kei_triodriverblog_08

Subaru 360, popularna “bubamara“ i jedan od najprodavanijih Kei modela, američkim kupcima je 1968. godine promovisan okrutnim sloganom “Cheap and ugly“ (Jeftin i ružan)
Tokom 1960-ih, japanske kompanije započinju svoju internacionalnu ekspanziju, a Kei segment obogaćen za nekoliko naprednijih modela kompanija Honda, Daihatsu, Mazda, namenjenih i nastupu na inostranim tržištima.

honda_n360_kei_triodriverblog_09

Honda N360 bio je prvi JDM automobil koji je masovno izvožen u SAD (1967. godine), sa opcionim automatskim menjačem i disk kočnicama u ponudi

Većina nekadašnjih teretnih trotočkaša dobila je naslednike u obliku mikrokombija i kamioneta sa četiri točka, kao što su bili šarmantni Subaru Sambar i Suzuki Suzulight Carry iz 1961.

suzuki_carry_1964_triodriverblog_10

Suzuki Suzulight Carry (1964)

Prodaja Kei vozila neprekidno je rasla sve do 1970. godine, tokom koje je isporučeno rekordnih 750.000 primeraka modela svih proizvođača. Limit snage motora je povišen na 39 KS, ali je ujedno i započela prva inkvizicija japanske Vlade protiv malog automobila. Kombinacija smanjivanja pogodnosti za Kei klasu i oštrijih normi emisija štetnih gasova tendenciozno je otežala prodaju mališana što je uskoro dovelo do povlačenja kompanija Honda i Mazda iz putničkog Kei segmenta. 1975. godine do vlasnika je došlo svega 150.000 jedinica (putničkih i teretnih), a najavljeni su još rigorozniji emisioni standardi, direktno upereni protiv dvotaktnih agregata. U istom periodu, uvedene su nove registarske tablice za Kei klasu, žute za privatna i crne za komercijalna vozila.

 
 

Komentari

 

Dodaj komentar

*