Preporučujemo:
 
 
25
Jan

Pioniri retro dizajna – Nissan Be-1 [Prvi deo]

 
Napisao: Nikola Jovanović
0

 

Kada se spomene retro stil u automobilskoj industriji, prva pomisao većine najčešće je na Volkswagen New Beetle, Chrysler PT Cruiser i MINI Cooper, bestseleri zapadnih kompanija, nastali krajem prošlog veka, koji su nostalgičnim dizajnom podsećali na svoje slavne pretke. Pomenuta tri modela smatraju se začetnicima globalnog trenda spoja klasičnih linija i savremene tehnologije, koji su do danas ispratili brojni svetski proizvođači. Međutim, manje je poznato da je “talas“ neoklasičnih vozila prvi put krenuo u dalekom Japanu, čak deceniju ranije, za vreme prosperitetne “Balon“ ekonomije 80. godina. Tako su u periodu od 1987. do 1992. godine, sa proizvodnih traka kompanije Nissan silazili pioniri retro dizajna: Be-1, ???, ???, ???. Bićemo tajanstveni, te ćemo vas sa ostalim modelima upoznati u budućim nastavcima feljtona.

nissan_pike_cars_triodriverblog_011

Iako zvuči ironično, ideja o modernom automobilu inspirisanom prošlošću rodila se u zemlji poznatoj po primeni najsavremenijih tehničkih dostignuća i u kojoj život u mnogome podseća na naučnofantastične filmove. Tokom 1980-ih godina privreda Japana beležila je fantastične rezultate, izuzetno visoku zaposlenost i nezapamćeno visoke plate zaposlenih. Država koja je bila “na kolenima“ nakon Drugog svetskog rata je uspela da kroz naredne tri dekade izraste u dominantnu industrijsku silu, po snazi odmah iza SAD. U periodu od 1950-ih do kraja 1970-ih rast japanskog nacionalnog dohotka bio je pretežno baziran na izvozu automobila i elektronskih uređaja. Međutim, u narednoj deceniji, ključni generator tražnje za JDM proizvodima postaju sami stanovnici ove ostrvske države. Njihova finansijska snaga se značajno povećala, a cene akcija i nekretnina su počele da se ”naduvavaju”. U periodu od 1980-1991. godine, stanovnicima Japana omogućen je život u izobilju, na kakvom su mogle da pozavide čak i žitelji Evrope i Amerike. Upravo zbog pomenutih visokih prihoda, interesovanje japanskih kupaca je tokom tog perioda sve više usmeravano ka ekskluzivnim i neobičnim proizvodima, naročito u pogledu izbora automobila. Za prestižne zapadne kompanije rast klase bogataša u zemlji izlazećeg Sunca bila je zlatna prilika. Toga su bili svesni i JDM proizvođači koji, da bi ušli u utakmicu sa stranim konkurentima, počinju intenzivno da razvijaju luksuzne modele i brendove namenjene domaćem tržištu.

nissan_300zx_z31_triodriverblog_02

Slična strategija odabrana je i u kompaniji Nissan, čiji menadžment 1985. godine donosi odluku da u bliskoj budućnosti proizvodni program obogati sa nekoliko noviteta namenjenih kupcima dubljeg džepa. U planu je bilo pokretanje luksuznog i sportskog brenda, ali postojala je situacija koju je trebalo prevazići. Naime, Nissan je tokom tih godina izgubio deo tržišta malih gradskih vozila, izuzetno značajnog za kompaniju.

nissan_micra_k10_1982_triodriverblog_03

Iako je Nissan Micra (K10) lako dolazio do kupaca, prodaja je ipak bila ispod planiranog nivoa. Mlađoj populaciji, koja je bila ciljni segment, privlačniji su bili konkurentski puleni, naročito futuristička Honda City/Jazz.

honda_city_turbo_ii_triodriverblog_04

Kako bi povećao interesovanje tržišta, Nissan je morao da preduzme izmene na modelu Micra. Krajem 1984. godine automobil je blago redizajniran, a nakon nekoliko meseci debitovala je turbo verzija. Međutim, opsežnim tržišnim ispitivanjem je ustanovljeno da su urbanoj mladoj populaciji izgled i imidž vozila ipak značajniji od njegovih performansi. Bord kompanije je odlučio da se do sajma automobila u Tokiju ’85 konstruiše prototip malog gradskog automobila, originalog i smelog stila. Ovakvim eksperimentom, označenim PIKE (Paikuka, vrhunac), umanjiće se predrasude o konzervativnosti proizvođača Nissan, predstaviće ga u drugačijem svetlu i biti ispitani stavovi ciljne publike.

Pokretači PIKE programa bili su Jun Shimizu, šef dizajn centra, i Yamamoto Akira, šef fabričkog razvojnog odelenja. Na prvom, eksperimentalnom projektu uključeni su mlađi dizajneri zaposleni u samoj kompaniji Nissan, ali i nekoliko nezavisnih među kojima i talentovani modni stilista Naoki Sakai. Prilikom osmišljavanja izgleda noviteta data im je potpuna sloboda, s tim da je konvecionalna morala biti platforma, Nissan Micra K10. Nekoliko nedelja kasnije, pred menadžmentom su se u užem izboru našla tri prototipa: A1, B1, B2.

nissan_be-1_skica_triodriverblog_05

Zeleno svetlo za dalji razvoj ka izložbenom modelu dobio je B1, autentičnog stila, čiji autor je bio Sakai. Za ovog industrijskog dizajnera rođenog u Kjotu 1947. godine, ovaj projekat predstavljao najznačajniji potez u dotadašnjem radu i početak karijere u automobilskoj industriji. Kako sam priznaje, u svojim kreacijama često je pokušavao da poveže tradicionalne japanske motive sa modernim elementima zapadne kulture. Sa njima se odlično upoznao radom u San Francisku kasnih 1960-ih, gde je dizajnirao printove za majice. Veliki uzor mu je bila pop-art čuvenog umetnika Andy Warhola. U jednom intervjuu Naoki Sakai je objasnio svoje shvatanje dobrog proizvoda:

“Dobar dizajn mora biti praktičan za proizvođača, ali i da bude privlačan za potrošača i pre svega human.“

Upravo tako je osmislio i svoj prototip automobila koji je uoči premijere preimenovan u Nissan Be-1. Kada sa protumači sa stanovišta engleskog jezika, u nazivu se krila misija noviteta – biti jedinstven.

nissan_be-1_concept_tokyo_1985_triodriverblog_06

I zaista, na 26. Međunarodnom sajmu automobila, malo koji model se istakao svojom unikatnom pojavom kao što je imao koncept gradskog mališana kompanije Nissan. U vremenu kada je većina četvorotočkaša delovala kao da su crtani samo pomoću lenjira, Nissan Be-1 je svojim zaobljenim linijama uneo veliko osveženje i momentalno privukao pažnju javnosti. Dizajnom je automobil neskriveno podsećao na modernizovani britanski Mini (koji se proizvodio u gotovo neizmenjenom obliku još od 1959. godine), ali i na prve japanske Kei automobile od pre nekoliko decenija. U svetu je postojao veliki broj vozila koji se uprkos dugačkom tržišnom životu nisu esencijalno tehnički menjali te je i njihov dizajn pripadao nekom ranijem vremenu. Međutim, u slučaju prototipa Nissan Be-1, reč je bila o potpuno savremenom vozilu retro-futurističkog stila, ispod čijeg se odela nalazila proverena mehanika aktuelnog modela Micra. Automobil je doneo proizvođaču traženi pozitivan publicitet, ali je izazvao pomalo neočekivanu reakciju publike. Naime, japanska javnost je bila do te mere oduševljena originalnim pristupom kompanije Nissan i dizajnera Naoki Sakai, da se javilo i interesovanje za serijskom verzijom. Pred konzervativnim menadžmentom bila je komplikovana odluka: da li da konceptu Nissan Be-1 pruže tržišnu šansu ili da on ostane samo vizija?

nissan_be-1_concept_tokyo_1985_zadnji_deo_triodriverblog_07

Informacije dobijene posebnim tržišnim ispitivanjima ukazivale su na potencijalni uspeh novog modela, a kako je prototip bio u veoma zreloj fazi razvoja, a do ulaska u serijsku proizvodnju ne bi moralo dugo da se čeka. Ipak, najveću opravdanost za nastavak projekta Nissan Be-1 bila je u tome da je proizvodni program kompanije sačinjavao veliki broj automobila visokih performansi, ako izuzmemo 300ZX i Sylvia, uglavnom strogog i suzdržanog dizajna.

Konstuisanje tih modela iziskivalo je velika finansijska sredstva, pogotovo predstojeća generacija naprednog Skyline. Sa druge strane, proračunato je da bi Nissan Be-1 bio relativno jeftiniji za proizvodnju zbog svoje jednostavne i konvencionalne mehanike. Njegovom produkciom odgovorilo bi se na zahteve tržišta za atraktivnim, praktičnim i ekonomičnim gradskim prevozom, a proizvođač bi na efektan način unapredio imidž u očima mlađe generacije kupaca. Iako je u veoma kratkom roku upućeno više hiljada porudžbina, konačna odluka menadžmenta bila je da Nissan Be-1 postane deo specijalnog PIKE programa i da se proizvodnja ograniči na 10.000 primeraka namenjenih domaćem tržištu.

nissan_be-1_1987_triodriverblog_08

Proces proizvodnje modela Nissan Be-1 jednim delom je zahtevao ručnu izradu komponenti i sklapanje, te je poveren specijalizovanoj partnerskoj fabrici Aichi Machine Industry Co. Ovaj nekadašnji proizvođač vojnih aviona je nakon Drugog svetskog rata delatnost preusmerio ka proizvodnji automobilskih delova i montažu vozila kompanije Nissan.

nissan_be-1_profil_triodriverblog_09

Početkom 1987. godine dovršena je serijska verzija, koja se diskretno razlikovala od prototipa sa tokijskog salona ‘85. Pošto je i dalje bio suočen sa preko 20.000 zainteresovanih kupaca, Nissan je posebno za njih organizovao lutriju u kojoj je nagrada bila pravo na kupovinu jednog od 10.000 jedinica Be-1. Uskoro je formirana lista budućih vlasnika, a proizvodnja retro-futurističkog mališana pokrenuta. Njegova distribucija će se obavljati putem posebne prodajne mreže Nissan Cherry Store u kojoj su se između ostalog mogli kupiti i proizvodi sa dizajnirani prema Nissan Be-1.

nissan_be-1_katalog_triodriverblog_10

Neobičnim a dopadljivim stilom, novi Nissan je razbijao monotoniju na ulicama japanskih gradova. Oblik karoserije i pojedini detalji koje je Naoki Sakai podario automobilu, predstavljali su omaž minijaturnim Kei modelima iz 1950-ih i 1960-ih godina.

suzuki_suzulight_360_triodriverblog_11

Najznačajniji uticaj na dizajn Be-1 imao je klasični Suzuki Suzulight 360, čije su forma kao i karakteristične okrugle svetlosne grupe ”prevedene” na moderni dizajnerski jezik.

nissan_be-1_katalog_triodriverblog_12

Kupcima modela Be-1, Nissan je pružio izuzetno ograničenu paletu boja i opreme. U izboru su bile svega četiri boje: crvena, bela, tamnoplava i žuta, koja je i bila najpopularnija. Uz doplatu automobil se isporučivao sa Webasto platnenim elektro-pomičnim krovom, kao i dodatnim spoljnim nosačem prtljaga. Iako je od svojih duhovnih prethodnika preuzeo stil, Nissan Be-1 je bio znatno većih dimenzija: dužina 3.635mm, širina 1.580mm, a visina 1.420mm.

nissan_be-1_enterijer_triodriverblog_13

Unutrašnjost Nissan Be-1 je prostrana, minimalistički oblikovana i gotovo spartanski opremljena. Trokraki volan jednostavnog dizajna i okrugli instrumenti impozantnih dimenzija menjača budili su duh nekadašnjih Kei modela. Jedini ustupak luksuzu bio je klima uređaj, a vlasnici su uz automobil dobijali ključeve čiji je vrh bio istog ovalnog oblika kao i nasloni za glavu.

nissan be-1 enterijer

Iako ozvučenje nije predstavljalo deo fabričke opreme, Nissan je ponudio specijalnu policu za kasetofon/CD čitač i komplet zvučnika čiji položaj bi bio neposredno ispred ručice menjača.

nissan_be-1_prednji_deo_triodriverblog_14

Mehaničku bazu za Nissan Be-1 pružio je sestrinski model Micra, sa kojim je delio motor, menjač, oslanjanje i kočioni sistem. Pošto je prvenstveno zamišljen kao atraktivan i praktičan prevoz urbane populacije koja veći deo vožnje provodi u saobraćajnim gužvama, serijski Nissan Be-1 na području performansi nije pružao ništa spektakularno. Ispod haube se nalazio MA10S, četvorocilindrični agregat sa hemisferičnim komorama za sagorevanje. Iz skromne zapremine od 987cc bio je sposoban da razvije 52 KS, što je za gradski automobil mase 670 kg bilo dovoljno. U ponudi su bila dva odlika transmisije: manuelni menjač sa pet i automatski sa tri stepena prenosa.

Do značajnog unapređenja snage i performansi pojedini vlasnici dolazili su ugradnjom agregata sa kompresorom, turbo punjačem i interkulerom iz homologirane trkačke verzije Micra Superturbo. Sa 110 ks iz agregata od 930 cc, ovaj model je bio jedan od najbržih kompaktnih automobila koji se nudio na tržištu krajem 1980-ih.

nissan_be-1_otvoreni_triodriverblog_15

Specijalno po narudžbini bejzbol kluba BayStars iz Jokohame, 1987. godine je napravljen otvoreni stadionski automobil čija je osnova Nissan Be-1. Suvozačevo sedište je blago uzdignuto, a najslavniji putnik u njemu bio je Kazuhiro Sasaki, igrač koji je karijeru gradio i u američkoj ligi. Nakon dve godine službe na terenu, crveni BayStars Be-1 je postao deo kolekcije istorijskih modela kompanije Nissan u kojoj se nalazi najmanje još jedan otvoreni primerak u žutoj boji.

nissan_be-1_okupljanje_triodriverblog_16

Iako je bio namenjen ekskluzivno za JDM, Nissan Be-1 je svojim šarmantnim dizajnom očarao brojne svetske automobilske entuzijanste. Pojedini primerci su tokom godina privatnim uvozom dolazili i na kopno evropskog, američkog i australijskog kontinenta. Postoji priča da se među vlasnicima ovog retro-futurističkog automobila nalazio i Simon Le Bon, pevač čuvene britanske grupe Duran Duran.

nissan_be-1_gran_turismo_5_triodriverblog_17

Kasnih 2000-ih godina, ljubitelji trkačke video igre Gran Turismo dobili su priliku da se na virtuelnim stazama upoznaju sa Nissan Be-1, svrstanim u kategoriju klasičnih vozila. Tamiya, renomirani proizvođač modela u razmeri, uvrstio je neobični Nissan u svoju ponudu električnih igračaka na daljinsko upravljanje.

nissan_be-1_naoki_sakai_triodriverblog_18

Tokom 1988. godine iz fabrike Aichi Machine Industry izašao je poslednji od planiranih 10.000 primeraka Nissan Be-1, čime je misija pionira retro stila okončana. Mali, karakterom bogati automobil, se gotovo trenutno upisao među JDM legende. Njegova matična kuća značajno je unapredila imidž u očima javnosti, a velike nade po tom pitanju polagane su u prvi model novoformiranog sportskog brenda Autech. Međutim, tu nije bio kraj PIKE programu gradskih vozila kompanije Nissan. Dizajner Naoki Sakai je uveliko radio na novom modelu…

Nastaviće se…

(Nikola Jovanović/Foto: 2000gt.net; carfolio.com)

nissan be-1 enterijer
 
 

Komentari

 

Dodaj komentar

*