Oduvek sam imao sklonost ka robusnim stvarima, verovatno je to psihološki s obzirom na moje fizičke dimenzije. To se prenelo i na hobi – automobilizam (iako sebe automatski demantujem, kao vlasnik Honde Civic prve generacije, vozila veličine Yuga i mase 720 kg). No, definitivno sam oduvek voleo džipove, kombije i pick up vozila, uz činjenicu da japanska auto industrija značajno dominira ovim segmentom. Dovoljno je spomenuti činjenicu da su UN odabrale Toyotu, Nissan i Mitsubishi kao svoja oficijalna prevozna sredstva.

Medjutim, vremenom sam naučio da razlikujem prava offroad vozila (krute osovine, reduktor, blokada prednjeg, srednjeg i zadnjeg diferencijala, snorkel, itd), od tkz. SUV vozila, koji po svojim tehničkim karakteristikama i samonosećoj karoseriji predstavljaju običan, samo povišen automobil. Negde izmedju se smestila zlatna sredina terenaca koji i dalje zadržavaju ozbiljne karakteristike pravih off road vozila, ali sa druge strane usvajaju rešenja namenjena većoj udobnosti i preciznijem ležanju (prednja nezavisna osovina – IFS, vrhunski elektronski sistemi -ABS, ASR, ESP, moderan dizajn kokpita, itd.), segment gde pripada najveći broj vozila koje danas smatramo pravim terencima. Neki od tipičnih predstavnika tog segmenta su npr. Toyota Land Cruiser 150 i 200, Mitsubishi Pajero i Nissan Pathfinder. No, u ovom tekstu ću se držati jednog od retkih preostalih istinskih 4WD vozila, a to je Toyota Land Cruiser serije 70.

Pre nego što krenem u detaljniju priču, treba znati da je današnja paleta 4WD vozila Toyote izuzetno šarolika. Pokriva bukvalno sve od 2WD SUV vozila, srednjih i velikih džipova, tri klase pick upova, modela za odredjena tržišta, do hardcore terenaca. U toj hijerarhiji model 70 predstavlja radnika za teške poslove. Ujedno predstavlja i naslednika modela 40, koji se održao (u raznim verzijama) 25 godina u proizvodnji, pri čemu je vizuelno skoro ostao identičan originalu iz 1969.

Ipak, samo su dijamanti večni, te je tako i seriju 40 godine 1984. zamenila serija 70. Dizajn je bio samo delom unapređen, ali su i dalje to bila “kockasta vozila”, sa okruglim farovima, haubom koja se sužavala i izbačenim krilima. Ono sto je karakteristično za 70 je veliki broj karoserijskih verzija. Pravi(o) se kao SWB (kratki model), sa tvrdim i hardtop krovom, zatim MWB (srednje medjuosovinsko rastojanje), isto sa tvrdim i hardtop krovom, i na kraju (meni lično najzanimljiviji) LWB model (dugo medjuosovinsko rastojanje), koji se pravio (i pravi se jos uvek), kao pickup sa sasijom, Troopie verzija (dvoje vrata, 9 ili 11 sedista), i 5dr verzija (prva verzija Prado modela). Kasnije je Prado oznaku usvojio model 90/120/150.

Ono što je odlika ovog modela je konstantno unapređivanje, pri čemu je sa godinama menjala pre svega pogonska grupa (ovaj model nosi i benzinske i dizel motore). Od 1984-2007 je išla postavka prednje krute osovine sa lisnatim gibnjevima (kako je i nazad), ali je onda ubačen napred sistem opruga na krutu osovinu, dok je zadnja postavka ostala ista. Vremenom je dobijao sve više i više opreme (od serva, klime, podizača stakala, šibera i sl.), ali je svoju pravu offroad prirodu dokazivao kroz sistem duplih rezervoara po 90 litara, duplim akumulatorima, manuelnim hub lockerima na prednjim tockovima, snorkelom u fabričkoj ugradnji, itd.

Paleta motora se protezala od četvorocilindričnih benzinskih i dizel motora u periodu 1980-1995. godine, pri čemu su ugradjivani skoro svi bitniji motori iz Toyotine palete. Krenimo od nasledjenog 3F benzinskog i 2H dizel motora iz 40 serije, do modernijih 1FZ benzinskog, 2LT dizel 4 cilindra, samo za evropsko tržište HR588 2.5 TD italijanskog VM proizvodjača, do najboljeg do sada (posebno preferiranog od strane UN sluzbi), 2HZ šestocilindričnog non-turbo motora. Jedno vreme je ugrađivan i 1KZ motor 3.0 TD iz 4Runnera i Land Cruisera 90, da bi trenutno u proizvodnji ostao samo 1HZ za manje zahtevna tržišta, i nova perjanica flote, najsnažniji motor do sada ugradjivan u 70 seriju – 1VD 4.5 V8 commonrail dizel.

Često ćete na internetu i u stručnoj literaturi nailaziti na razne oznake ovog modela, pa ću gledati da rastumačim to na lakši način. Japanci su veoma temeljna i inteligentna nacija, tako da su usavršili odličan sistem fabričkih kodova šasije, tako da onom ko razume materiju, iz prve može da bude jasno koji model LC je u pitanju, koji motor nosi, kao i koje je medjuosovinsko rastojanje. Kao primer, svi LC serije 70 imaju tu oznaku, sa prefiksom J ispred, što znaži terensko vozilo u Toyotinoj nomenklaturi. Znači, J70 je generalizovani kod šasije za sve LC serije 70. Slovo ispred J označava koji je motor u pitanju, npr. LJ70 znači da je 2LT motor unutra. HZJ78 označava da je 1HZ šestak dizel u pitanju, VDJ78 oznacava da je 4.5 V8 dizel ispod haube. Broj posle slova 7 označava međuosovinsko rastojanje, pri čemu modeli od 70-73 označavaju kratku (SWB), 74-76 (MWB) srednju, a najduži nose 77-79 (LWB). Tako da recimo puna oznaka koja iznosi LJ71 meni govori da je u pitanju kratka verzija, sa hardtopom, koji nosi 2LT motor.

Razlog zašto pisem ovaj tekst je taj što sam jako fasciniran terenskim sposobnostima, kao i rustičnim izgledom 70 serije. Ako bi za 40 rekao da je oldtimer model, 70 je model koji bih rado vozio, isto kao i moji drugovi koji vole američka vozila (Jeep Wrangler Rubicon), nemačka vozila (Mercedes G klasse Professional), ili engleska vozila (Land Rover Defender). To je ta offroad elita, koja u suštini nije izgubila ništa od svojih terenskih sposobnosti, a zauzvrat je dobila modernu tehnologiju (motore), uz dodatak komfora i elektronike. Čak i uz ta konstatna unapređivanja, ona su i dalje radna, a ne paradna vozila.

Nažalost, Japanci imaju jednu jako lošu osobinu, koja posebno pogadja nas japanofile. Ona se ogleda u činjenici da sve što je iole zanimljivije prave samo za svoje domaće tržište (što bi rekli JDM – Japan Domestic Market), a koje ima volan na desnoj strani (RHD).
U tom slučaju, sve one zemlje koje su usvojile britanski sistem vožnje desnom stranom, imaju mogućnost da uvezu i registruju vozila sa JDM tržišta, a takve zemlje su npr. Australija, Novi Zeland, UK, itd.

Pored japanskog trzista, LHD verzije aktuelne 70 serije se prave jedino za UN verzije i ti modeli nose stariji 1HZ motor 4.2 redni šestak dizel motor, proveren i dokazan. Teško je naći podatke i informacije o LHD vozilima J70 serije u slobodnoj prodaji, pošto se ona tretiraju kao specijalna, tačnije za profesionalne korisnike. Ono na čemu ću ja potencirati u nastavku priče je RHD verzija modela 70, sa novim modernim 4.5 1VD commonrail dizelom, koju je moguće regularno kupiti novu preko oficijelnih dilera za tržište Australije.