Međutim, uprkos velikoj ljubavi prema prirodi, životni poziv mladog Walkera ipak je bila gluma.

Svoj prvi nastup na malom ekranu je imao već 1975. kada se kao dvogodišnjak pojavio u reklami za Pampers. Nakon toga gradio je karijeru modela u promotivnim kampanjama za dečije proizvode. Roditelji su na ovakav angažman svog prvenca gledali samo kao na dodatni izvor prihoda domaćinstva, ali Paul je poželeo da se oproba i u nečemu ozbiljnijem.

U glumačke vode plavooki dečak ulazi 1985. godine, čime započinje niz uglavnom sporednih uloga u tadašnjim televizijskim serijama i filmovima. Iako je na put ka zvezdama Paul krenuo kao epizodista, atraktivne ponude su se polako pojavljivale. Laskava nagrada za Najboljeg mladog glumca zasluženo mu je pripala 1993. za TV dramu The Young and the Restless u čije se dve sezone pojavljivao. To ga je motivisalo za još veće uspehe:

“Idi na veliko, ili idi kući“-To primenjujem u svemu

Najznačajnije promene u Walkerovom poslovnom i privatnom životu dogodile su se u periodu od 1998. do 2000. godine. Dodeljivane su mu zapažene role u filmovima Pleasantville, Varsity Blues, She’s All That i The Skulls, koji su ostvarili veliku popularnost kod publike. Nakon više od decenije na sceni, plavokosom glumcu konačno su široko otvorena vrata Holivuda. Takođe, krajem 1998. godine, Paul i njegova tadašnja devojka Rebecca McBrain postali su roditelji devojčice Meadow, koja će vremenom postati “tatina mezimica“.

Kako bi stekao status punopravne zvezde američke filmske prestonice, Paul Walker je morao da pređe još jedan krupan korak – da zaigra kao protagonista u atraktivnom visokobudžetnom bioskopskom hitu. Na svu sreću, nije morao dugo da čeka.

Tokom 2000. godine, nakon uspeha The Skulls, čelnici američkog studija Universal Pictures su mu se, ceneći njegov dotadašnji trud, direktno obratili i upitali u kakvom sledećem filmu bi želeo da glumi. Shvativši ovo kao svoju veliku šansu za napredak karijere Paul Walker je nakon kratkog razmišljanja odgovorio:

“Voleo bih da snimim film u kojem ću voziti automobilske trke, ili biti policajac na tajnom zadatku.“

Nedugo zatim, odlučeno je da se dve glumčeve ideje kombinuju u jedan scenario. Radnja budućeg Walkerovog filma bila bi smeštena u atmosferi uličnih trka, spajajući elemente trilera, adrenalinsku akciju, brzu, rizičnu vožnju i naravno, lepe devojke.
Priča o policajcu infiltriranom među pripadnike kriminalnog podzemlja i koji pri tom stiče prijateljstvo sa glavnim osumnjičenim direktno je preuzeta od blokbastera Point Break iz 1991. u kojem su glavne uloge tumačili Patrick Swayze i Keanu Reeves. Sa druge strane, inspiracija za akcione vozačke scene potekla od događaja sa ulica Njujorka opisanom u novinskom članku Racer X, po kom je scenario filma i dobio radni naziv. U noćnim drag obračunima pred stotinama okupljenih posmatrača postizale su se brzine od preko 250km/h, a učesnici su bili za volanima ekstremno modifikovanih automobila.

Brian O’Connor, mladi policajac, čiju ulogu će tumačiti Paul Walker, bio je vrlo sličan glumčevoj stvarnoj personi. Naime, u krugu porodice, Walker je pored strasti prema sportu, nasledio još jednu koju je verno reflektovao na svog filmskog junaka:

“Moj otac je oduvek voleo automobile. Odrastao sam okružen različitim auto-časopisima koje sam rado čitao, a i bili su svuda po kući. Deda je učestvovao na trkama za fabriku Ford pa mislim da su brza kola zaista u mojoj krvi. “

Paul je još kao dečak voleo da prati automobilska takmičenja, na stazi, ali i ona koja su se odvijala tajno na lokalnim putevima. Kao i svakom tipičnom Amerikancu, muscle automobili su predstavljali sinonim za brzinu. Međutim, zbog svoje nove filmske uloge, bio primoran da upozna takozvanu Import scenu. Među tim japanskim modelima bio je značajan broj onih koji su nezvaničnim uvozom dolazili na teritoriju SAD, a neki su čak bili i nelegalni za uličnu vožnju.

Ulogu Walkerovog filmskog partnera dobio je Vin Diesel, akciona zvezda u usponu. Njegova uloga bio je Dominic Toretto, grubijan mekog srca, “u čijim venama teče nitro“ i koji se “oseća najslobodnijim vozeći trke na četvrt milje“. Iako dijametralno suprotni, Brian i Dom će postati jedan od najčuvenijih tandema modernih odmetnika velikog ekrana. U jednom intervjuu Paul Walker je izrazio svoje mišljenje o Dieselu, sa kojim je i u stvarnom životu tokom godina ostvario prisan odnos:

“Vin ima veliko srce, jedino što ga u filmu vidite kao opasnog momka brundavog glasa kakvog biste verovatno poželeli za starijeg brata ili oca…“

Snimanje je počelo poslednjeg dana jula, a premijera je planirana za jun 2001. godine. Universal Pictures je uskoro otkupio pravo na naslov The Fast and the Furious, koji je ranije nosio i jedan triler iz 1950-ih. Iako je scenario novog filma delovao kao recept za letnju zabavu, niko nije mogao da pretpostavi koliko će snažan uticaj imati na svetsku publiku, pa čak i automobilizam. Glumac Paul Walker će ostvariti najznačajniju ulogu u karijeri, koja će mu doneti svetsku slavu, ali i obeležiti ostatak života.

Na bioskopskom platnu The Fast and the Furious je zaigrao 22. juna 2001. godine ostvarivši fenomenalan prijem kod gledalaca. Glavne zvezde, Paul Walker Vin Diesel, zaslužno su dobili milione obožavalaca i ulaznicu na listu najpoželjnijih holivudskih glumaca. Takođe, film je na velika vrata uveo svetsku publiku u atmosferu uličnih trka, a zapadu je pružena prilika da JDM upozna u drugom svetlu. S toga i ne čudi da su sportski modeli kompanija Mitsubishi, Mazda, Honda, Nissan, Toyota, maltene preko noći postali predmet želja armije tinejdžera. Pojavom The Fast and the Furious, posebno je profitirala industrija za tuning i estetske dorade automobila. Film je poslužio kao odlična reklama čija je posledica bio vrtoglav rast prodaje aftermarket delova. Desetine hiljada automobilista širom sveta poželele su da svog četvorotočkaša učine što bližim modelima sa velikog platna. Subkultura uličnih trka, JDM sportista i tuning-styling modifikacija doživela je globalnu popularnost.

Zahvalujujući odličnom komercijalnom uspehu filma The Fast and the Furious, odlučeno je da se u skorijem periodu snimi nastavak. Do 2013. godine stvoren je serijal od čak šest delova čija zarada daleko premašuje dve milijarde dolara.

Protagonista serijala bio je Brian O’Connor, policajac na tajnom zadatku koji je, silom prilika, vođen ličnim osećanjima, bio je rastrzan između dve strane zakona. Uprkos holivudskoj tradiciji kreiranja ”savršenih heroja”, ovog urbanog mladića u kasnim dvadesetim godinama scenarista je originalno osmislilo kao višedimenzionalnu ličnost sa obiljem vrlina i mana. Tokom svog pojavljivanja u radnji pet od šest filmova u Fast and Furious serijalu, Brianov lik je lagano sazrevao, ali je zadržao glavne karakterne crte: hrabrost, inteligenciju, šarm, odanost porodici i prijateljima i adrenalinsku zavisnost.

Upravo zato, Brianov prevoz su gotovo uvek bili sofisticirani, vrhunski modifikovani modeli japanskih proizvođača. Paul Walker je tokom snimanja i sam je postao veliki ljubitelj JDM zbog čega je često poistovećivan sa svojim filmskim junakom:

„Mislim da najveći razlog zbog kog ih volim leži u tome šta predstavljaju za mene. Nekada, kada sam bio mali, podsmevao sam se JDM automobilima. Ali, kasnije je moj junak uvek vozio japanska kola zbog čega osećam kao da im puno toga dugujem. Po pitanju performansi i odnosa uloženo-dobijeno, niko to ne radi bolje od Japanaca. Kod njih je sve lako sklopljivo po principu “priključi i igraj se“, poput Lego kockica. Svaki deo je jednostavan za podešavanje i modifikacije, ali kod Japanaca nije previše komplikovano osmišljeno te je njihov inženjering veoma efikasan. Oni imaju običaj da delove fabrički ojačavaju više nego što je potrebno, što omogućava fleksibilnost da se ugradi veća turbina i ostvari veća snaga bez straha da se nešto nešto pokvari“.

Na početku The Fast and the Furious, prvog filma u serijalu, Brian O’Connor je prikazan kao još uvek neiskusan vozač infiltriran među ulične trkače. Njegov lični automobil bio je Mitsubishi Eclipse GS, model druge generacije, poveren od strane policije Los Anđelesa, kao deo tajne operacije u kojoj je učestvovao. Japanski sportista pretrpeo temeljne estetske dorade u ricer stilu, ali i ekstremna mehanička poboljšanja. Eclipse je u realnom tuning svetu bio vrlo popularan, a filmski primerak je momentalno postao klasik. Svojom jarkozelenom bojom, body-kitom, krovnim usisnikom, masivnim spojlerom i neonskim osvetljenjem, unikatni Brianov prevoz diktirao je novi stil bulevarskih trkača. Međutim, najveća čar koju je ovaj Eclipse posedovao ipak se krila ispod haube. T3 turbo sa interkulerom je snabdevao četvorocilindrični agregat vazduhom, a za potrebe drag trke protiv Toretta, Brian je poručio da se u Mitsubishi ugrade dve boce N2O (nitro). Kako bi dobio pravo učešća, mladić je samouvereno kao ulog dao saobraćajnu dozvolu svog automobila.

Trka se po O’Connora pak završila spektakularnim porazom. Osim što je završio na drugom mestu, iza Torreta, neiskusnom upotrebom nitra, Brian je naneo ozbiljnu štetu motoru i usisnoj grani. Uprkos nadama da će mu Dominic dozvoliti da ipak zadrži Eclipse, on je to odbio.

Nažalost, zeleni sportista je nedugo zatim uništen kao posledica razmirica sa lokalnim gangsterima, inače Torettovim velikim rivalima na stazi. Za potrebe snimanja je iznajmljen ”pravi” modifikovani turbo primerak, koji je bio sposoban da ostvari maksimalnu brzinu od preko 240km/h, dok je uz upotrebu N2O skazaljka išla u polje i preko 260/km/h. Za opasne scene i konačnu destrukciju korišćeni su standardni atmosferski modeli.