Dok su se peške vraćali kući Dominic je podsetio da mu je Brian dužan “auto od deset sekundi”… (koji je sposoban da za deset ili manje sekundi pređe rastojanje od 402 m)

Nedugo zatim, kako bi izmirio svoju obavezu, Brian dovozi u Torettovu radionicu teško oštećenu Toyota Supra targa četvrte generacije. Iako ruiniran, automobil je i dalje imao potencijal da postane kompetentan na trkama, te se prionulo na posao popravki i dorada. Dominic je Brianu pružio priliku da se u slobodno vreme dokaže kao mehaničar u njegovoj garaži.

Nakon uloženih 15.000 dolara (u realnosti preko 50.000$) i više desetina časova rada, Supra je potpuno revitalizovana i pripremljena za “Race Wars“, zvanični drag obračun na jednom kalifornijskom vojnom aerodromu. Već na probnoj vožnji, Toyota je pokazala svoju superiornost pobedivši crni Ferrari 355 Spider u uličnom nadmetanju.

U svojoj fabričkoj verziji Supra četvrte generacije je iz šestocilindričnog 2JZ agregata isporučivala respektabilnih 320 konjskih snaga, ali modifikovana verzija sa filmskog platna je daleko premašila tu cifru. Ugradnjom desetina vrhunskih komponenti kompanija poput Turbonetics (twin-turbo sistem), GReedy (interkuler,izduvni sistem), NOS, kao i mnogih drugih, narandžasta “drag queen“ razvijala je čak 544 KS uz ubrzanje 0-100 km/h za 4.3 sekunde.

Supra je u filmu odigrala ulogu “herojskog automobila“, pomogavši Brianu u spasavanju jednog od članova Torettove ekipe, u poteri za atentatorima na motociklima, kao i u finalnoj trci protiv Toretta u Dodge Charger koji je imao preko 900 KS. Nakon Domovog udesa, O’Connor mu je predao ključeve Toyote, pruživši mu šansu za beg od policije. Narandžasti automobil se od tada više nije pojavljivao, ali je poznato da je nekoliko filmskih modela iz prvog dela temeljno redizajnirano i korišćeno na snimanju nastavka.

Modifikovana Toyota Supra je oduševila Paula Walkera, a 2011. godine je nakon duge potrage i sam došao u posed jednog primerka sa čvrstim krovom sličnih specifikacija.

Potkom juna 2003. godine, neposredno uoči premijere nastavka originalnog filma, pojavio se šestominutni prolog nazvan Turbo Charged Prelude.

Nakon što je pustio da Toretto, glavni osumnjičeni pobegne, Brian O’Connor je kompromitovan do te mere da se našao na listi za hapšenje. Policija Los Anđelesa je provalila u njegovu kuću, gde je zatekla samo okačenu značku. Za to vreme Brian je već bio daleko, vozeći crveni “frizirani“ Dodge Stealth, kupe koji je delio mehaniku sa Mitsubishi 3000GT.

Dok je bio u begu, zarađivao je za život učešćem u uličnim trkama u Feniksu i Albukerkiju. Jedne noći policija se pojavila pred motelom u kom je odseo zbog čega je bio prinuđen da nastavi peške. Nakon što ga je prevezla misteriozna lepotica, Brian odlazi u San Antonio gde kupuje svog miljenika, polovni bledozeleni Nissan Skyline GT-R.

Nakon popravki i farbanja automobila u srebrnu boju, O’Connor se vraća na trkačku scenu uspešniji nego ikad. Put ga navodi na Floridu, u suncem obasjani Majami gde će se i odvijati radnja nastavka, 2 Fast 2 Furious.

U matičnom Japanu, Nissan Skyline GT-R decenijama je sinonim za rasnog sportistu i prati ga svojevrstan mitski status. Na drumovima zapadnih zemalja ovaj automobil je veoma redak, a u većem delu SAD je čak i ilegalan zbog oštrih zakonskih propisa. Atraktivne uloge u filmovima Fast and Furious serijala donele su mu svetsku slavu i uvrstile ga među najpopularnije JDM modele.

Članovi dinastije GT-R bili su zaštitni znak policajca O’Connora, ali je i sam Paul Walker bio njen veliki poštovalac. U svojoj kolekciji posedovao je najmanje pet modela Skyline, od čega je jedan bio upravo filmski primerak.

Srebrni Nissan je dolaskom u Majami obogaćen velikim spojlerom, neonskim osvetljenjem i trkačkim prugama. Kratku, ali upečatljivu ulogu ostvario je na početku 2 Fast 2 Furious, kada je Brian za njegovim upravljačem pobedio u rizičnoj trci koja je obuhvatala čak i spektakularni skok preko pokretnog mosta.

Automobil je zaplenjen nakon što ga je u toku policijske potere pogodio EDU harpun. Kako bi izbegao zatvorsku kaznu zbog svojih starih i novih prekršaja, Brian je bio prinuđen da još jednom prihvati učešće na tajnom zadatku. U pomoć je pozvao svog prijatelja iz detinjstva, robijaša Romana Piercea, čiju ulogu u serijalu tumači Tyrese Gibson. Obojica su dobili po jedan automobil zaplenjen od uličnih trkača, a zadatak je bio da se kao iskusni vozači ubace u organizaciju moćnog dilera droge.

Zeleni Mitsubishi Lancer Evolution VII je tokom drugog filma bio glavni Brianov prevoz. Zanimljivo je da pomenuti EVO uz Romanov Eclipse Spyder GTS pripada nekolicini automobila protagonista serijala Fast and Furious koji su kraj filma dočekali bez oštećenja.

U stvarnosti ni jedan pravi Evolution nije korišćen na snimanju, već je bila reč o replikama baziranim na osnovnoj verziji. Kako bi scene trka publici bile što realnije prikazane, a angažovanje dublera i kaskadera bilo svedeno na minimum, Paul Walker i ostatak glumačke ekipe su morali da prođu specijalnu vozačku obuku. Nekima je to bila prva prilika da se uopšte nađu za volanom.

Walker će kroz ostatak serijala uglavnom najveći deo vozačkih scena odraditi sam, kao što je to u svoje vreme činio i slavni glumac Steve McQueen.

Zapaženu ulogu izvan sveta fiktivnih automobilskih trka, Paul Walker je 2006. godine nastupio u ratnoj drami Flags of Our Fathers čiji režiseri su bili Clint Eastwood i Steven Spielberg. Istog leta, u bioskopima je prikazan The Fast and the Furious: Tokyo Drift, koji je iznedrio novog glavnog junaka.