Preporučujemo:
 
 
28
Dec

Mazda RX-7 – Svetlost na kraju tunela

Mazda RX-7
 
Napisao: Zoran Tomasović
0

Većini ljubitelja automobila period 70-tih godina je mračan i lako zaboravljen. Novi standardi o izduvnim gasovima su ubijali snagu dok su standardi o sigurnosnim merama u velikoj meri dodavali na težini. Iako je navedeni period doneo određene sportske novitete, kao što je Volkswagen Golf GTI, sa obe strane okeana automobili su postajali slabiji i teži da su se mnogi zapitali da li ćemo ikada ponovo videti prave pristupačne sportske automobile. A onda je debitovala Mazda RX-7 i donela novu nadu.

Mazda RX-7

Kompanija koja je danas poznata kao Mazda je osnovana u Januaru 1920. godine pod Toyo Cork Kogyo Co imenom u Japanskom gradu Hiroshimi. Kompanija je u početku proizvodila uglavnom drvene proizvode, a 1921. godine na čelo kompanije stiže Jujiro Matsuda. On je u rekordnom roku preokrenuo situaciju i do 1927. godine Mazda je proizvodila mašineriju, pa i motore na kratko. Tokom 1931. godine, Mazda se oprobala i sa proizvodnjom malog pikapa sa tri točka pod GO-DA oznakom, koji je imao maleni motor od 500 cc i prodavao se preko Mitsubishi salona. Kompanija uskoro i zvanično menja ime u Mazda po staroj reči za mudre ljude, a GO-DA beleži veoma odlične rezultate pre drugog svetskog rata. 1950. godine, Mazda predstavlja i svoj prvi kamionet sa četiri točka, ali prvi automobil kompanije stiže tek deset godina kasnije. Kao većina japanskih posleratnih automobila, prvi model Mazde, R360, je bio mali kei car, sa malenim motorom od 356 cm3 i dva cilindra od 16 KS, a 1962. godine je usledeo model Carol sa četovo sedišta. Oba modela su bila jako uspešna i Mazda je na kratko uspela da preuzme titulu najprodavanije kompanije na domaćem tržištu.

Mazda R360

I pored svih uspeha i rastuće ekonomije, situacija u Mazdi nije bila preterano sjajna. Japan se bojao invazije stranih automobila i najavio da će samo najbolje kompanije opstati, a na kratko je razmatrana opcija da se manje kompanije spoje i formiraju veće. To bi značilo da bi na tržištu ostala samo tri ili četiri proizvođača i Mazda se našla u opasnosti da je kupi veći proizvođači kao što su Toyota i Nissan. Krajem 50-tih godina na čelo kompanije stiže Tsuneji Matsuda i shvata da jedini način na koji Mazda može da opstane kao samostalna kompanija je proizvodnja tehnologije kojoj konkurencija nebi mogla da parira. Automobili kao što su R360 i Carol su bili solidni, ali se po ničemu nisu razlikovali od konkurencije i nalazili su se na ivici gašenja. Matsuda se uputio u Nemačku na pregovore sa malom kompanijom NSU, koja je nedavno predstavila novi revolucionarni rotacioni motor u saradnji sa samostalnim inženjerom Felix Wankelom. Iako je ovo ime sigurno najpoznatije kada je reč o rotacionim motorima, ova ideja nije bila nova kada je Wankel počeo rad tokom 20-tih godina. Po nekim pričama, ideja je poticala još iz 1769. godine, a Wankel je imao svoj završen prototip 1934. godine. Početkom 1951. godine, on je potpisao ugovor sa nemačkim proizvođačem automobila i motora NSU, koji se nalazio u sličnom problemu kao i sama Mazda.

Mazda Carol

Rotacioni motor pretvara pritisak u rotaciono kretanje umesto korištenja recipročnih klipova. Na papiru, ovaj dizajn je delovao kao pobednik. Takav motor je imao dosta manje delova od tradicionalnih motora, što je, barem u teoriji, trebalo uštedeti na troškovima i popravkama. Rotacioni motor je takođe bio i lakši i efikasniji, ali je imao i dosta mana. Pre svega, bio je težak za popravke, veliki potrošač i možda najbitnije od svega – imao je nizak kvalitet na duži period. U narednih nekoliko godina NSU je primio čak 100 zahteva za licencu, koji je doneo kompaniji preko potrebne financije – naime, dozvola za korišćenje rotacione tehnologije je koštala oko 800 000 dolara. Kada je Matsuda saznao za ovu tehnologiju, shvatio je da je upravo to potrebno Mazdi da se izdvoji od konkurencije. U Oktobru 1960. godine, ugovor je i zvanično potpisan između dve firme i Mazda je dobila tehnologiju da se razlikuje. Prvi model Mazde sa rotacionim motorom je bio Cosmo Sport, mali sportski dvosed koji je debitovao 1967 godine. On će opstati u proizvodnji samo pet godina, a godišnja proizvodnja nikada nije prešla cifru od 200 vozila. Do 1978. godine, Mazda je predstavila još devet novih automobila sa rotacionim motorima, od malih kompakta pa sve do veliki autobusa i teretnih vozila i oni su delovali kao budućnost auto industrije.

Mazda Cosmo Sport

Do 1970. godine, interesovanje za rotacionim motorima je počelo da privlači sve više potencijalnih mušterija. Naime, do kasnih 60-tih godina svet je zahvatio veliki smog problem. Sjedinjene američke države su postale prva država koja je zvanično predstavila “Clean Air Act” o izduvnim gasovima, a uskoro su i ostale države krenule istim koracima. Kada se pročulo da rotacioni motori već tada zadovoljavaju nove 1975. standarde, krenula je njihova velika ofanziva. Ona je trajala sve do 1974. godine, kada je svet zahvatila prva veća naftna kriza. Naime, u Oktobru 1973. godine, Egipat, Sirija, Irak i Jordan su napali teritoriju koju je Izrael preuzeo šest godina ranije. Izrael se brzo oporavio i povratio teritoriju najviše zahvaljujući pomoći Amerike, što je OPEC-u bio dovoljan razlog da najmoćnijoj zemljiv sveta uvede embargo. Ne samo što su cene goriva skočile za četiri puta preko noći već i mnoge benzinske pumpe više nisu mogle ni da dobiju gorivo, pa je tako postao limit kojim danima se ono može sipati zavisno od registarskog broja tablice. Embargo će opstati na snazi do marta 1974. godine, ali će se ukus kupaca promeniti u velikoj meri. Čak i države koje nisu bile oštećene embargom, kao što je Japan, su primetile veliki pad kupovne moći. Do kasnih 70-tih godina rotacioni motor je bio u ponudi samo na domaćem tržištu i to na samo dva modela. Ali Mazda još uvek nije bila spremna da se preda i bacila je sve karte na novi sportski automobil, RX-7.

Mazda RX-7

Kao što smo spomenuli, do kasnih 70-tih godina na tržištu je ostao jako mali broj pristupašnih sportskih automobila sa pogonom na zadnjim točkovima. Sa izuzetkom nekoliko Triumpha i MG, većina kupaca se odlučivala za Porsche 924, koji svakako nije imao nisku cenu. Datsun Z je počeo da pokazuje godine, pa se činilo da će “hot hatch” u potpunosti preuzeti vladavinu među mlađim kupcima. Iz navedenih razloga, debitovanje Mazde RX-7 1978. godine je svakako bio veoma bitan momenat za auto industriju. Po prvi put posle dužeg vremena kupac je mogao da dobije mali sportski automobil, sa pogonom na zadnjim točkovima i dovoljno moćnim motorom da može da nadmaši značajno skuplje i moćnije automobile. RX-7 je pružao raspored težine 50:50, ali i dalje nije bio lagan kao što se očekivalo. Naime, u poslednjem momentu je donešena odluka da ovaj automobil dobije i zadnja sedišta, čime je težina skočila na 1075 kg. RX-7 je pokretao maleni 1.1L rotacioni motor sa 100 KS, ali i to je bilo dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za samo 8.5 sekundi. Novinari su imali samo reči pohvale. U poređenju sa glavnim rivalom Datsunom 280Z, RX-7 je delovao dosta agresivnije, posebno pri nižim obrtajima. Sa sposobnim vozačem za volanom, RX-7 je mogao da nadmaši i značajno skuplje Triumph TR7 i Porsche 924 sa maksimalnom brzinom od 198 km/h. Ali RX-7 nije očarao mnoge samo sa svojim performancama. Jedan od detalja koji je bio mnogo hvaljen je bio enterijer, a aerodinamični dizajn je bio godinama ispred svog vremena. Iako je početna cena iznosila 6450 dolara, mnogi saloni su prodavali RX-7 i po cenama većim od 10 000 dolara da bi zadovoljili potražnju. U prvoj godini je prodato impresivnih 72 692 primerka uz još 71 617 primeraka 1979. godine.

Mazda RX-7

Sa tako velikim uspehom, Mazda nije imala razloga za promene narednih godina, ali je ponuda proširena sa nekoliko bolje opremljenih modela, kao što su GLS i Limited. RX-7 dobiva svoje prve promene 1984. godine, kada je debitovao novi 1.3L motor sa direktnim ubrzigavanjem goriva. On je povećao snagu na 135 KS, što je bilo dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za 7.8 sekundi. Prva generacija će da opstane u proizvodnji do kraja 1985. godine sa dostupa uspeha i sa visokom prodajom širom sveta. Druga generacija je debitovala 1986. godine i u svakom pogledu bila novi automobil sa izuzetkom motora. Ovaj novi automobil je bio kraći od prethodnika, ali je enterijer bio prostraniji, posebno na zadnjim sedištima. Mnogi su smatrali da dizajn više nije originalan i da je kopija novog Porsche 944, a bilo je i onih koji su primetili određene sličnosti sa Chevrolet Corvette. Ipak, sa unapređenim motorom od 146 KS, malo koji automobil sa sličnom cenom je mogao da parira. Međutim, pravo iznenađenje je stiglo sredinom 1986. godine kada je RX-7 postao prvi automobil sa rotacionim motorom na svetu u turbo verziji. Sa 182 KS ispod haube, RX-7 takođe nije imao tradicionalnu “turbo rupu”, a on je ujedno smanjio ubrzanje do 100 km/h na samo 6.5 sekundi. Sa cenom od preko 20 000 dolara, turbo je ušao u teritoriju spomenutog 944 turba i bio za oko 5000 dolara skuplji nego tradicionalni “muscle cars” kao što su Ford Mustang, Chevrolet Camaro i Pontiac Firebird. Za 1988. godinu u ponudi se našao i kabriolet, koji je mogao da se dobije u sličnom stilu kao Porscheov targa model, ali je on bio dostupan samo kao dvosed i sa atmosferskim motorom. Godinu dana kasnije snaga turbo motora je povećana na 200 KS dok je i osnovni motor i dalje razvijao odličnih 160 KS.

Mazda RX-7

Iako su prve dve generacije RX-7 bile popularne širom sveta, Mazda je odlučila da u potpunosti promeni strategiju sa trećom generacijom. Ovaj model je ponovo bio manji od prethodnika, a izgubio je i 90 kg na težini. Ono šta je izdvojilo novi RX-7 je bio egzotični dizajn, koji je sada mogao da parira najboljim sportskim automobilima na svetu. Da bi parirao takvom dizajnu, rotacioni 1.3L motor je dobio povećanje na impresivnih 255 KS u turbo verziji, a sa ubrzanjem do 100 km/h za 5.3 sekunde nije postojalo mnogo automobila na svetu koji su bili brži za sličnu cenu. On je iznosila visokih 32 500 dolara, a neki mediji su otišli toliko daleko da proglase RX-7 kao “Formula 1 bolidom u uličnom paketu”. Jedna od retkih mana je išla na račun udobnosti, koja je bila ispor proseka, a ona će naterati Mazdu da predstavi opcioni Touring model sa udobnijom suspenzijom.

Mazda RX-7

Početkom 2004. godine na tržište je stigla i Mazda RX-8, kao duševni naslednik prethodnika. I dalje sa standardnim 1.3L motorom, ovaj automobil se mogao dobiti u dve verzije, sa 197 KS i 238 KS, ali sa težinom od 1363 kg je svakako bio veći i teži. Iako je ovaj automobil tokom cele svoje karijere dobio dosta pohvala, on nikada nije stekao kultni status kao prethodnici. Dok u prošlosti publika je mogla da zanemari ispod prosečan kvalitet mehanike na duži period i visoku potrošnju, do ranih 2000tih godina RX-8 je imao veliki broj modernih konkurenata širom sveta. Oni su pružali bolji kvalitet, moćnije motore i nižu cenu, pa su se rotacioni motori činili kao tehnologija prošlosti. Poslednja godina RX-8 je bila 2012., ali u vreme pisanja ove priče postoje verovanja da Japanski proizvođač vozila sprema naslednika u vidu RX-9.

Mazda RX-7

Mazda je danas jedan od najpoznatijih svetski proizvođača sportskih automobila za svakodnevnu vožnju. Japanski gigant se može pohvaliti da čak i sedani i krosoveri imaju više duha nego prethodnici, što u velikoj meri održava prodaju visokom. Iako se kompanija svakako proslavila sa rotacionim motorima, RX-7 je uradio mnogo više od toga – on nam je kroz mračan period vratio nadu da ipak nije sve tako crno i da postoji vera da je svetlost na vidiku.

(Autor: Zoran Tomasović / Foto: Wikipedia i Mazda)

Mazda RX-7
Mazda R360
Mazda Carol
Mazda Cosmo Sport
Mazda RX-7
Mazda RX-7
Mazda RX-7
Mazda RX-7
Mazda RX-7
Mazda RX-7
 
 

Komentari

 

Dodaj komentar

*