Ove godine sam uplovio u bračne vode. Otac moje izabranice vozi Opel Vectru. Mislim da to nikako ne ide jedno sa drugim, tako da sam uspeo da ga ubedim da razmisli o nekoj japanskoj limuzini. Njemu se svidela Mazda 6, te me je ispitao doslovce o tom modelu. Ujedno sam shvatio da su informacije o ovom autu jedno od najčešćih pitanja na forumu Mazda Klub Srbija, s obzirom da je model 6, koji se proizvodio od 2002-2006. godine veoma popularan kao polovni automobil. Moj lični izbor u toj klasi među japanskim markama bio bi Honda Accord, ali to je stvar ličnih afiniteta.

Pre svega, treba znati da je Mazda 6 nastala na krilima „zoom-zoom“ filozofije, kada je Mazda doslovno okrenula list, i krenula jednim modernim i hrabrim putem. Model 6 je direktni naslednik slavnog modela 626, koji se pod tim imenom pravio u pet generacija od 1979-2002 godine. Ujedno je i rodonačelnik novog sistema numerisanja modela u Mazdinoj gami, od kada se gase oznake trocifrenog koda (626), jer se sada svaka Mazdina serija označava sa jednom cifrom (2/3/5/6, uz CX i MX seriju). Opremljena potpuno novom serijom benzinskih motora, sa prvi put predstavljenom MPS performantnom verzijom, uz večni RF dizel motor Mazde, nije ni čudo što se ova Mazda predstavlja kamen temeljac nove filozofije Mazde.

Ovaj tip Mazde nosi oznaku GG za 4dr i 5dr verziju, dok karavan verzija nosi oznaku GY. Mazda je veoma ambiciozno krenula na sve ili ništa, te je ponudila izuzetno široku paletu motora, koja se proteže od 1800ccm, 2000ccm, 2300ccm benzinaca do 2000ccm dizel motora u dve varijante snage. Kasnije je ubačena i perjanica ponude, MPS 2300ccm turbo motor sa direktnim ubrizgavanjem.

U vreme kada „šestica“ nastala, Ford je imao veliki vlasnički udeo u Mazdi. To se direktno vidi kod deljenja platformi i mehanike, zato što je Ford Mazdinu MZR seriju benzinskih motora preuzeo pod imenom Duratec. Ujedno, Ford Mondeo i Mazda su bliski mehanički modeli. Kod dizel motora je i igri druga priča. Tu se Mazda oslanja na svoj večni i neuništivi RF motor, koji vodi izvorno poreklo još od GC modela 626, gde je konstanto usavršavan i dorađivan, te su pravljene verzije sa kompresorom, turbo kompresorom, drugačijim razvodom ventila, da bi na kraju dobio commonrail ubrizgavanje goriva u poslednjoj seriji ugrađivanoj u model 6.

Počeću od onoga što je zajedničko svim modelima, a to su kočnice i trap. Ovaj auto nije problematičan za održavanje, zato što svi kvarljivi sklopovi trapa postoje u kopiji. Kod prednjeg, često se kvare prednja ramena, koja idu duplo po strani. Ne može se posebno pazariti kugla točka, već ide u sastavu jedne od viljuški. Gumice i sponice balans štangle odlaze periodično, zahvaljujući našim putevima. Na zadnjem trapu retko stradaju silen blokovi, a ako dodje do toga, to može biti problem što ne postoje u aftermarketu.

Sve Mazde 6 nose isti tip prednjih kočnica (pločice i diskovi), što smanjuje cenu održavanja, jer je serija izrade veća. Nema pravila koliki im je vek trajanja, zavise od načina vožnje i samog kvaliteta delova.
Delovi karoserije postoje u aftermarketu samo za sedan verziju. Karavan i hatchback mogu biti malo problematičniji, jer su procentualno ređe verzije u odnosu na najpopulariju sa četvoro vrata. Srećom, već postoji velika ponuda modela 6 na otpadima, pogotovo modela sa desnim volanom. Ono na šta treba obratiti pažnju su modeli posle 2005. godišta , zato što oni imaju DPF filter koji se nalazi ispod auta, u sastavu izduvnog sistema, a to znači da ukoliko ne pomogne procedura čišćenja istog, to može biti povelik trošak (preko 1000 evra).

Ono na šta je neophodno obratiti pažnju je zaštita limarije. Mazda nažalost rđa brže od svojih japanskih konkurenata, a tu lekciju očigledno nisu naučili, jer je ovo mana koja se vuče već duži niz godina. Zato se preporučuje da se uradi zaštita iliti tektiranje karoserije u donjem postroju auta.

Da pređemo na motore, kao glavnu razliku među verzijama 6 modela. Prvo ćemo obratiti pažnju na benzinske motore, jer su oni srodni. Svi su razvijeni od strane same Mazde, a sam njihov koncept se zasniva na aluminijumskom bloku i glavi, DOHC sistem sa 16 ventila, pogonjen lancem. Baš to što je pogonjen lancem, smanjuje troškove tkz. “velikog” servisa na minimum, jer se tek na 200.000 km proverava u kakvom je stanju lanac. Ukoliko je za zamenu, potrebno je zameniti kompletan razvodni sistem koji se sastoji od lanaca, lančanika, španera i klizača po kojima se kreće isti. Sam motor se dobro pokazao, nema nekih većih problema, tako da se može reći da u kombinaciji sa plinom, benzinski motor u modelu 6 predstavlja najisplativije rešenje.

Mnogo češči su dizel motori zapremine 2000ccm, isto proizvod same Mazde. Generalno su odlični, ali bih rekao da tri stvari mogu biti potecnijalni problem ovog motora, i mogu biti veoma skupe. Prvi problem je famozni plivajući zamajac sa setom kvačila. Obe verzije snage nose takav set, najbolje je zameniti kompletan, jer se kombinacija zamene jednog bez drugog skoro ne preporučuje. Postoje opcije i da se remontuje set kvačila, kao i zamajac, ali ja lično ne bih preporučio tu opciju, te je i ne praktikujem u svom servisu pomenut zahvat. Sam set košta od 800-1000 evra, u zavisnosti od kvaliteta.

Drugi potencijalni problem predstavlja veliki servis, koji zahteva isključivo kvalitetne delove, jer ukoliko dođe do pucanja ili preskakanja kaiša, obavezno dolazi i do loma najmanje usisnih, ako ne i izduvnih klackalica ventila. Ovaj motor to ne prašta, pa se isplati uložiti odmah veću sumu u sve elemente seta (zupčasti kaiš, španer, roler, hidrošpaner).

Treći potencijalni problem mogu biti dizne. Kao i svi moderni dizeli, pati od lošeg kvaliteta goriva. Dizne su tu na udaru, a problem predstavlja činjenica da Mazda nosi dizne Denso proizvođača. Za razliku od Boscha, koji je prisutan svuda, i ima razgranatu mrežu servisera i dilera, Denso je izrazito zahtevan što se toga tiče, tako da je broj servisa koji mogu reparirati dizne veoma limitiran. Čak i onda, nije moguće kompletno reparirati dizne, već samo neke od delova.

Sumirano, Mazda 6 je moderno koncipiran i uspešan model japanskog proizvođača, gde je u atraktivnu karoseriju upakovana pouzdana mehanika. Nije preterano skupa za održavanje. Ako se odabere korektan primerak polovnjaka, sigurno vas neće razočarati.

Iako je dizel motor pouzdan i sa odličnim performansama, ipak bih pre preporučio benzinske motore, jer se time eliminiše veliki servis, problem sa komplikovanim diznama i mnogo jeftinije kvačilo. Uz ugradnju plina, postaje ekonomičan poput dizela. Na kraju mogu dodati jedino da je sada moj tast na potezu…

(Živko Marković /Foto: wikipedia.com, netcarshow.com, Živko Marković)