Preporučujemo:
 
 
14
Dec

Toyota Corolla Levin

Toyota Crolla Levin
 
Napisao: Zoran Tomasović
0

Iako je Toyota Corolla jedan od najprodavanijih automobila na svetu već duže vreme, teško je reći da ona budi neke emocije kod većine kupaca. Njene mušterije su uglavnom one koji žele jeftin i pouzdan automobil koji će ih služiti duži broj godina bez većih ulaganja. Međutim, pre 20 godina Toyota Corolla Levin i njen blizanac Sprinter Trueno sa pogonom na zadnjim točkovima su bili jedni od omiljenih automobila omladine kojia je želela brzog uličnog trkača. Čak i u današnja vremena oni su mnogo cenjeni i traženi, pa samim tim predstavljaju jedan bitan deo istorije japanskog proizvođača vozila.

Toyota Corolla Levin

Kada se pogleda trenutna pozicija Toyota Corola modela na svetkim tržištima, teško je zamisliti da je ovaj „dosadni automobil” u samom početku zamišljen kao sportski proizvod. To ne znači da je Corolla bila sportski automobil, ali kada je predstavljena 1966. godine ona je mogla da se dobije i sa “moćnim” 1.1L motorom od 73 KS koji je davao prednost nad glavnim rivalom Datsun B10 Sunny. Corolla se mogla nazvati sportska u jednakoj meri kao možda prvi Ford Mustang sa šest cilindara – tu su bila kožna sportska sedišta, četvorobrzinski manualni menjač i solidan izbor opreme sa kojom je ovaj automobil delovao kao nešto više nego osnovno i jeftino prevozno sredstvo. Toyota je već pokušala da predstavi jeftin automobil 1961. godine sa modelom UP10 Publica kao odgovor japanske vlade da je ovoj državi potrebna njihova verzija Ford Modea T ili Volkswagen Beetlea. Međutim, publika je pokazala da niska cena ne treba da znači i visoka prodaja, a iako je ona bila solidna, ipak nije bila velika u onoj meri u kojoj se Toyota nadala. To ne znači da je to bio loš automobil, ali svako ko je mogao da priušti nešto bolje je to uradio bez razmišljanja, iako je Toyota kasnije pokušala da privuče dodatnu pažnju sa kabrioletom i sportskim Sports 800 modelom. Tražeći automobil koji će da kombinuje praktičnost, cenu i želju kupaca da potroše novac, Toyota je razvila Corollu, koja je u početku reklamirana kao manja, jeftinija i ekonomičnija verzija popularne Corone. Kupac je u samom početku dobivao samo sedan sa dvoje vrata sa 1.1L motorom (60 KS), a cena se kretala od 438 000 do 495 000 jena (1,215 do 1,375 dolara). Kasnije su usledile i disk kočnice, automatski menjač i moćniji 1.2L motor sa 77 KS. Toyota je investirala velike sume novca u Corollu i otvorila dve nove fabrike, a to se definitivno isplatilo i ovaj automobil je uskoro zauzeo prvo mesto po prodaji na domaćem tržištu. 1968. godine počinje i izvoz u Australiju i Novi Zeland, a nešto kasnije i u Ameriku. U ovoj državi Amerikanci su odlično prihvatili Corollu. Sa početnom cenom od samo 1700 dolara, kupac je dobijao kvalitetan kompakt koji je mogao da dostigne maksimalnih 136 km/h, a pri tom je bio ekonomičan sa veoma visokom završnom izradom. U samo četiri godine Japanski gigant je prodao preko milion primeraka na globalnom nivou.

Toyota Corolla Levin

Da bi razumeli kako je razvoj sportskih verzija Corolle trajao, potrebno je da razmete kako sistem prodaje automobila funkcioniše u Japanu. Dok većina nas očekuje da ćemo pronaći određene automobile u određenim salonima, Japanci su imali sasvim drugačiji način poslovanja. Razvoj Japanske auto industrije je tekao veoma sporo u poređenju sa zapadnim rivalima. Iako je prvi japanski automobil nastao još 1904. godine, sve do kasnih 50-tih godina većina vozila u ovoj državi su bila komercijalna i ona su se uglavnom prodavali direktno iz fabrike. Tokom drugog svetskog rata, vlada ne samo što je preuzela kompletnu kontrolu nad proizvodnjom već je osnovala i salone u kojima su se prodavali automobili svih marki. Međutim, posle rata je otvorila šansa i za samostalne salone, što je Toyotin direktor za proizvodnju Shotaro Kamiya odlučio da iskoristi. On je potpisao ugovore sa preko 50 novih salona i do sredine 50-tih godina prodaja Toyote je rasla u velikoj meri. Kamiya odlučuje da otvori posebne salone za svaku klasu automobila, a prvi od njih, Toyopet, je debitovao 1956. godine. Usledio je Toyota Diesel pet godina kasnije, a poslednjih i saloni koji su prodavali Publicu i Corollu. Kao što se očekivalo, saloni svakako nisu bili zadovoljni ovom strategijom. Ona je označila da određeni delovi Japana uopšte nisu imali salone koji su prodavali neke automobile.

Toyota Corolla Levin

U svakom slučaju, iako je Corolla bila veliki uspeh, Toyota je shvatila da bi mogla da poveća već impresivnu prodaju tako što će da otvori dodatne salone. U Novembru 1967. godine je osnovan Toyota Auto salon, koji je prodavao samo Publice i Corolle, ali za razliku od salona koji su prodavali samo Publice, Toyota Auto je dobio još jedan model – Corolla Sprinter, sportski hečbek zasnovan na sedanu koji je delio mehaniku sa nešto većom cenom. Dok je ovaj put svakako povećao prodaju i to za 20%, mnogi saloni i dalje nisu krili razočarenje što u svojoj ponudi nemaju popularne modele. Corollina Takaoka fabrika je postala bitna i iz još jednog razloga – to je bila prva Japanska fabrika opremljena sa kompjuterima i robotima, što je svakako povećalo kvalitet i smanjilo troškove proizvodnje. Na taj način Toyota je mogla, uz minimalna investiranja, da prodaje nekoliko verzija jednog postojećeg modela.

Toyota Corolla Levin

Iz navedenog razloga, početkom 1970. godine Toyota je iskoristila tehnologiju i predstavila drugu generaciju Sprintera na bazi Corolle. Iako je Sprinter i dalje koristio Corollinu mehaniku, ali je imao poseban dizajn i dolazio bez Corolline oznake. Sa druge strane, u Corollinoj ponudi je i dalje bio kupe, ali je on sada bio poznat jednostavno kao “coupe”. Samo godinu dana kasnije je stigao i Sprinter sedan, a kasnije i karavan. Sprinter će kasnije da pruža identičnu ponudu kao i Corolla, ali sa nešto više sportskim dizajnom čime je bio i skuplji. Toyota će da prati istu strategiju dugo vremena i na taj način da proširi svoju ponudu iako su mnogi proizvodi i dalje bili mehanički isti. U poređenju sa domaćim tržištom, Toyotin izvoz na zapad je bio sasvim drugačiji. Naime, kompanija je imala mali broj salona, a automobili bi obično dolazili u samo jednoj verziji bez mnogo opcione opreme. Za tako nešto je najveći krivac VRA dogovor sa Amerikom po kojem Japanski proizvođači nisu smeli da uvezu više od 1 685 000 vozila na godišnjem nivou, pa samim tim prodaja slabo opremljenih vozila sa kojima je profit mal je uvek bio limitiran.

Toyota Corolla Levin

Do 1978. godine na tržištu je postojalo čak 75 verzija Corolle i Sprintera, koji su i dalje delile istu platformu i mehaniku i silazili sa iste pokretne trake. Većina njih su bili ekonomični modeli, ali u poslednjih desetak godina Toyota je radila i na planu da poboljša njihove performance. Druga generacija Corolle i Sprintera je debitovala sredinom 1970. godine sa novim 1.4L motorom, ali već 1972. godine na tržište stiže i novi 1.6L motor, koji je originalno zanimljen za modele Carina i Celina, a on je povećao snagu na 115 KS. Ovaj motor je u velikoj meri razvila Yamaha, mada će Ford tvrdili da je on bio samo kopija njegovih sportskih motora. Kao što smo spomenuli, 1.6L motor je originalno bio namenjen samo za Celicu, ali kada je Mazda debitovala sportsku Savannu RX-3, odgovor je pao da se on ponudi i u Corollu i Sprinteru. Na taj način svetlost dana su ugledali Corolla Levin (“munja”) i Sprinter Trueno (“grom”), a pored moćnijeg motora, tu su bili i veće kočnice, modifikovana suspenzija, pet brzina manualni menjač i bolje opremljen enterijer. I pored dodatne težine, oba automobila su bila za 85 kg lakša nego Celica sa istim motorom, a to je bilo dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za ispod devet sekundi i maksimalnu brzinu od 190 km/h. Sa početnom cenom od 813 000 jena (oko 2700 dolara), oba automobila su bila za duplo skuplja od standardnih verzija i za 20% više nego Mazda Savanna, pa samim tim prodaja nije eksplodirala kako se Toyota nadala. Sa druge strane, motor se pokazao idealnim za auto sport pa se tako Levin takmičio u Svetskom Reli Šampionatu (WRC) i uspeo da pobedio 1975. godine 1000 Lakes Rally u Finskoj. Zbog svoje visoke cene Toyota je odlučila da ne izvozi Levin i Trueno u Evropu i Ameriku, a samo je mali boj primeraka završio u Australiji.

Toyota Corolla Levin

Oba automobila su se našla u ponudi i kada je treća generacija Corolle i Sprintera debitovala u aprilu 1974. godine. Mehanika se nije menjala u velikoj meri, a ovi primerci su bili nešto sporiji zbog 75 kg veće težine. Tada na scenu stupaju prvi japanski standardi o izduvnim gasovima, zbog čega je Toyota bila primorana da ugasi sve modele sa spomenutim 1.6L motorom posle 1975. godine, ali su se oni vratili na tržište godinu dana kasnije sa 115 KS. Japan je u međuvremenu uveo i nove sigurnosne standarde zbog koji su automobili postajali sve teži, ali to nije oštetilo prodaju Corolle, koja je početkom 1979. godine prestigla cifru od sedam miliona vozila. U martu 1979. godine svetlost dana su ugledali i četvrta generacija Corolle i Sprintera sa modernijom mehanikom, ali su Levin i Trueno nastavili da koriste starije motore. Pored hetča, oni su sada mogli da se dobiju i kao sedani i kupei, a i pored veće težine od 100 kg u poređenju sa originalnima, oni su nastavili da se prodaju u visokim brojevima najviše zato što su bili značajno jeftiniji nego sportski Celica i Carina. Njihova prodaja nikada nije prešla cifru od 25 000 vozila na godišnjem nivou, ali Toyota nije imala razloga za nezadovoljstvo. Prodaja standardne Corolle je bila veoma visoka, a Levin i Trueno su privlačili mlađe kupce koji bi verovatno završili u Mazdi ili Datsunu. Sportski uspesi na domaćem tržištu su takođe bili visoki, pa samim tim budućnost je definitivno delovala blistavo.

Toyota Corolla Levin

U jesen 1979. godine, Toyota je počela sa radom na petoj generaciji Corolle i Sprintera. U nijednom momentu se nije postavljalo pitanje da li njihova proizvodnja treba da se nastavi (godišnja prodaja je iznosila preko milion primeraka), ali japanski proizvođač vozila nije bio siguran da li bi trebao da ostane uz pogon na zadnjim točkovima ili pređe na pogon na prednje točkove. Ova druga strategija se pokazala popularnom na manjim automobilima, ali još uvek nije postala poznata i na većim. Nissan Sunny (takođe poznat kao Datsun 210), Corollin glavni rival, je odlučio da zadrži pogon na zadnjim točkovima, ali nova Honda Civic i mnogi Francuski, Nemački i Italijanski rivali su prešli na pogon na prednje točkove. Samo šest meseci ranije Toyota je predstavila svoj prvi automobil sa pogonom na prednjim točkovima, Tercel, ali i pored toga na tržištu je ostao model Starlet sličnih dimenzija sa pogonom na zadnjim točkovima. Pogon na prednjim točkovima je svakako pružao prostraniji enterijer i udobniju vožnju, ali se Toyota plašila da uradi velike promene na svom najprodavanijem proizvodu. To je svakako bila velika nedoumica. Ako kupci primete da je Corolla previše zastarela, oni se mogu okrenuti konkurenciji. Sa druge strane, publika takođe može da loše primi velike promene, pa se samim tim okrene konkurenciji i zbog toga. Prosec bi takođe bio jako skup i sam prelazak na pogon na prednjim točkovima bi koštao Toyotu oko 600 miliona dolara, u šta nije bilo uključen razvoj novog modela. Odluka je donešena do kraja 1979. godine, a da bi se uštedelo na troškovima, sve promene nebi bile donešene u jednom periodu. Naime, sedan i hečbek su bili prioritet pa su oni trebali prvi da dobiju pogon na prednjim točkovima dok kupei, karavani i vanovi, koji nisu činili visoku prodaju, su trebali da zadrže pogon na zadnjim točkovima minimalno još jednu generaciju. Ovaj proces svakako nije bio jeftiniji na duži period, ali je odgodio troškove na duži period.

Toyota Corolla Levin

Peta generacija Corolle i Sprintera se pojavila u prodaji na domaćem tržištu u maju 1983. godine dok je globalna prodaja startovala oko godinu dana kasnije. U ponudi su se opet našli Levin i Trueno, koji su zadržali pogon na zadnjim točkovima, ali je njihova ponuda sada bila značajno bogatija nego u prošlosti. Na domaćem tržištu ona se delila na standardan AE85 model sa 1.5L motorom i 83 KS, ali je mnogo veću pažnju privukla AE86 verzija sa novim 1.6L motorom i čak 130 KS. Međutim, to se odrazilo i na cenu, pa je tako moćnija od dve verzije koštala čak 1 548 000 jena (oko 6500 dolara) ili za skoro duplo više nego standardna Corolla. Američke verzije su bile nešto teže, ali i manje moćne zbog standarda o izduvnim gasvima. Najmoćniji motor iz grupe je razvijao 112 KS dok je njegova cena iznosila 9538 dolara. Sudeći po test vožnjama, ubrzanje do 100 km/h je iznosilo oko osam sekundi uz maksimalnu brzinu od 198 km/h, što su bili solidni rezultati za svoj period. Ono ćime su Amerikanci bili posebno impresionirani je ponašanje u krivinama, čime je Levin dominirao u klasi i uskoro postao jedan od omiljenih izbora amaterskih trkača. AE86 ne samo što je osvojio titule u svojim klasama u Japanu, Australiji i Velikoj Britaniji, već se takođe pojavio i na Pariz-Dakar reliju 1986. godine, koji na žalost nije uspeo da osvoji. Ovaj automobil je igrao i veliku ulogu u populirizovanju drift šampionata na domaćem tržištu.

Toyota Corolla Levin AE86

Do sredine 80-tih godina mnogo toga se promenio na tržištu. Kada su AE85 i AE86 debitovali 1983. godine, na tržištu su postojali nekoliko rivala, ali do sredine 80-tih godina oni su gotovo nestali na tržištu. Tu su bili nekoliko Americkičkih muscle cars (Ford Mustang, Chevrolet Camaro i Pontiac Firebird), ali čak i oni preživeli sportski automobili sa pogonom na zadnjim točkovima, kao što su Toyota Supra i Nissan Z, su sada ušli u skupocenu GT klasi. Postalo je jasno da su Levin i Trueno poslednji predstavnici svoje klase i da njihova budućnost više nije svetla. Do 1987. godine, kada je debitovala šesta generacija Corolle i Sprintera, postalo je jasno da više nema razloga da Toyota proizvodi samostalnu platformu sa pogonom na zadnjim točkovima, pa su tako Levin i Trueno prebačeni na identičnu platformu sa pogonom na prednjim točkovima kao i ostatak ponude. Svi Levin i Trueno su sada delili novi 2.0L motor sa 120 KS, a jedina njihova dizajnerska razlika je bila u vidu farova. Na domaćem tržištu oba automobila su se mogla dobiti i sa 1.6L motorom sa kompresorom, koji je podigao snagu na 145 KS, ali on nikada nije bio preterano popularna opcija kod kupaca. Ovaj motor će kasnije da debituje i u Severnoj Americi sa 165 KS, ali se prodavao samo kao Corolla Sport GT-S. Do tada prodaja Corolle na Američkom tržištu je dostigla cifru od 200 000 vozila, od čega su samo mali procenat činili sportski modeli i Toyota odlučuje da penzioniše Levin i Trueno posle 1991. godine. Međutim, to nije bio njihov kraj i oni će opstati na domaćem tržištu sve do 2004. godine, mada će uglavnom da igraju minimalnu ulogu.

Toyota Corolla Levin

Ako pogledamo današnju situaciju, najpopularniji od svih Levin i Trueno automobila je svakako AE86. On je samo ne još jedan od retkih automobila 80-tih godina koji je dobio na popularnosti, već se redovno pojavljuje u medijima, a njegova cena dostiže rekordne cifre. AE86 je takođe služio kao inspiracija za popularnu Toyotu GT86 (takođe poznata kao Scion FR-S), koji je urađen u saradnji sa Subaruom. Levin i Trueno nikada nisu razvijati kao pravi sportski automobili već je njihova svrha uvek bila da pružaju sportski kompakt sa pristupačnom cenom koji je zabavan za vožnju. Ostaje velika šteta što na tržištu više nema takvih automobila i još veća šteta što se Toyota danas ne može pohvaliti sa sportskim proizvodima, iako je nekada bilo tako lako da se oni razviju.

Toyota GT86

(Autor: Zoran Tomasović / Foto: Wikipedia i Toyota)

Toyota Corolla Levin AE86
Toyota Corolla Levin
Toyota Corolla Levin
Toyota Corolla Levin
Toyota Corolla Levin
Toyota Corolla Levin
Toyota Corolla Levin
Toyota Corolla Levin
Toyota Corolla Levin
Toyota GT86
Toyota Crolla Levin
Toyota Corolla Levin
 
 

Komentari

 

Dodaj komentar

*