Preporučujemo:
 
 
21
Nov

Ovlašćeni ili neovlašćeni servis automobila? Za i protiv

 
Napisao: Živko Marković
0

Još od prvih internet koraka u našoj zemlji pratim većinu foruma automobilske tematike, bilo da su vezani za azijatske ili neke druge brendove. Veoma često dođe do polemike bilo kog tipa u temama i podforumima, gde se pominje ovlašćeni servis. Bilo to u negativnom ili pozitivnom kontekstu, pojam “ovlašćeni servis” brže izazove polemiku od tipičnih diskusija – ko je brži, koliko se konja dobilo dihtung tuningom i slično.

S obzirom da govorim o ovoj temi sa pozicije vlasnika neovlašćenog servisa, pokušaću u startu da pokažem objektivnost i da pojasnim moje motive pisanja teksta ovakve tematike. Priča o ovlašćenim servisima ima više aspekata. Probaću detaljno da ih obrazložim, bilo to pozitivno ili negativno.

Pre svega, smatram da termin “ovlašćen” nije adekvatan. Zašto? Ne polazim od gramatike, već pre svega od činjenice da smatram da je termin “autorizovan” mnogo adekvatniji. To tvrdim iz razloga što se rečju “neovlašćen” direktno aludira na to da je svakom servisu van autorizovane mreže (znači, ne spada pod jurisdikciju generalnog uvoznika određene marke) figurativno zabranjeno da servisira određeni brend. Smatram da je to nepravedno, jer poznajem dosta nezavisnih servisa koji imaju više znanja, uslužnosti, povoljnosti i dr., nego servisi autorizovani od strane generalnog uvoznika.

Dakle, da bismo izjednačili uslove u ovoj “utakmici”, zaboravićemo na termin koji se koristi od strane naše (ne)stručne štampe i marketing odeljenja uvoznika, već ćemo stvari nazvati pravim imenima – autorizovani i nezavisni servisi.

Postoji više zamerki koje kupci često iznose na račun autorizovanih servisa, navešću samo neke od njih: cena radnog sata, nemogućnost ličnog pristupa servisu dok se vozilo servisira, nepoverljivost klijenata da su naplaćene usluge i delovi i realno ugrađeni i slično. Sa druge strane, kupci ipak ostaju u autorizovanim servisima, jer im magična reč zvana “garancija” uliva poverenje da će njihov auto biti servisiran po standardima fabrike, mada pre mislim da je presudniji razlog činjenica da bi garancija trebala da pokrije apsolutno sve probleme koji iskrsnu u prve tri godine garantnog roka (prosek za japanske brendove).

Prvo bih se osvrnuo na aspekt cene delova i usluga servisa. To je ono što najviše pogađa klijente, pogotovo u današnje vreme. Prvo ću analizirati autorizovane servise, da bi se relativno lakše razumela ova situacija.
Da biste ušli u mrežu autorizovanih dilera/servisa, standardi su veoma visoki. Njih propisuje proizvođač, koji tačno definiše svaki aspekt servisa, od tipa dizalica, spiska klasičnog i specijalnog alata, do obuke osoblja i mehaničara servisa. U poslednje vreme teži se ka uniformisanju koncepta prodajno-servisnih objekata, tako da na mestima gde ta mogućnost postoji, fabrika insistira da to bude po projektu koji su izradili dizajneri i arhitekte, angažovani od strane nje same. Za to možemo uzeti primer koncepta Peugeota – “Blue box”, ili ono što je svima bliže – koncept OMV pumpi. Sa jedne strane je odlično što sve informacije dobijate “na tacni”. Meni je bilo potrebno dve godine za analizu tržišta, kao i obilazak preko pedeset nezavisnih servisa, pre neko što sam definisao izgled svog, kao i njegovu i opremljenost. Sve ima svoju cenu, a fabrike jako paze na svoj ugled i stalo im je da se predstave u najboljem svetlu.

Uzmimo primer jednog autorizovanog servisa na površini od 2000 kvm, koji ima svoj prodajni salon od 300 kvm, četiri radna mesta, svoju limarsko-farbarsku radionicu itd. Takav objekat u startu mora zaposliti 10-15 radnika. Kako bi se takav projekat realizovao, a servis izgradio i opremio, to povlači troskove od približno 500.000 evra, ne računajući činjenicu da u to ne ulazi cena placa od najmanje 2000 kvm, koja bi logički gledano trebala biti na nekoj prometnoj i pristupačnoj lokaciji (čime cena skače na barem milion evra za investiciju). Sve pomenuto predstavlja inicijalne troškove ako želite (a morate), da radite po standardu fabrike. Možete napraviti kalkulaciju sa primerom da uzmete kredit od banke na milion evra, na rok od recimo 10 godina, zatim izračunati koje pokriće je potrebno, kolika je mesečna rata kredita, kolika će biti kamatna stopa, i kao najbitnije od svega – koliko se vozila mora prodati i servisirati da bi cela investicija bila na “pozitivnoj nuli”, pa tek onda počela da privređuje.

Nezavisni servisi u najvećem broju slučaja nastaju u dvorištima porodičnih kuća, ili u iznajmljenim prostorima. Standardi ne postoje, već svako po svom ukusu, navikama i finansijskoj moći oprema servis. Ne mora da zadovolji nijedan fabrički standard, osim zakonskih (nažalost, kod nas je taj segment retko gde ispoštovan i primenjiv). Uglavnom je zaposleno 1-5 osoba, u zavisnosti od veličine servisa i radnih pozicija.

Većina nezavisnih servisa specijalizuje se samo za jedan od segmenata posla – mehanika, farbarski radovi/limarija, elektrika, itd. Autorizovan mora da ima sve na jednom mestu. Retko nezavisni servis krene od nule u ozbiljniji projekat, obično se kreće poput gore navedene priče, pa se vremenom (ukoliko se radi kako treba), posao proširi toliko da je potrebno praviti novu radionicu, gde se već implementiraju stečena iskustva.

Postoji jedna jednostavna činjenica u današnjem poslovanju – ne zarađuje se više od prodaje vozila, već od njihovih servisiranja. Marže su pale, od same prodaje vozila se ne može živeti, te se primenjuje strategija da se proda što više vozila, da biste ta ista vozila imali na servisiranju. Marketing odeljenja kompanija nas bombarduju informacijama o prednostima garancije. Veštački se produžavaju garancije za naše tržište. Sprega automobilskih novinara i autorizovanih uvoznika sa svojim mrežama dilera propagiraju da samo u ovlašćenom servisu imate sve potrebno za vaš auto po standardima fabrike (što nije daleko od istine). Međutim, tu se po meni igra nekorektno na tržištu, jer fabrička garancija ostaje ista, dok se dilerska odnosi na ostali period. Samo Kia ima pravu fabričku garanciju od 7 godina. Uporedo sa time, cene delova se povećavaju, što teško može da se opravda kvalitetom njih samih (posle jedne godine na tržištu, aftermarket industrija delova u proseku izbaci najmanje delova za mali servis, a u najčešće i elemente kočionih sitema itd. Takođe, skraćuje se i servisni interval (tu možemo opravdati uvoznike, jer su naši uslovi na putevima, kao i kvalitet naftnih derivata ispod evropskog nivoa), tako da se i oni moraju zaštititi koliko je to moguće.

 
 

Komentari

 

Dodaj komentar

*