Ivan i Katia nam se nisu dugo javljali, još od momenta kad su nam poslali fotografije iz Turske. Pretpostavili smo da su zašli dublje u Aziju, gde je pristup internetu, pa makar i sa dial up konekcijom u domenu naučne fantastike.

Poslali su nam fotografije kada su posetili Tursku, tačnije pokrajinu Kurdistan. Sećate se Duška Dugouška kad promoli glavu iz rupe i gleda u mapu i shvati da je trebao da skrene levo od Albukerkija? Sličnu dilemu ima svaki putnik namernik.

Posle Turske je stiglo se do Irana, gde je prvi problem bila jezička barijera.

Po savladavanju brzog kursa, počelo je uživanje u predivnim pustinjskim pejzažima Irana. Stati i odmoriti u retkom hladu usled pustinje pod užarenim Suncem je veoma okrepljujuće.

Iran je zemlja gde se itekako ima šta videti. Dominacija pustare i suvog rastinja je glavni motiv većine turističkih fotografija.

Ivan i Katia su imali i tu (ne)sreću da se izgube u pustinji, ali su posle dva dana uspeli da se usmere na pravi put.

Doduše, niste baš jedini u pustinji, postoje i drugi oblici prevoznih sredstava na koje morate obratiti pažnju u saobraćaju. Kada je kilometrima unaokolo samo pesak i kamen, bez znakova života, kamile su redovna “divljač na putu”.

Ko je kao mali sanjao da bude kao Lorens od Arabije, ovo mu je dobra prilika da otplovi u snove, posmatrajući more peska pred sobom.

Srećom, nije samo pesak glavni element pejzaža, ima i zelenila zbog blizine Kaspijskog mora.

Civilizacija je bila blizu, što se dalo primetiti po asfaltnom putu.

U Tabrizu su naleteli na starijeg brata njihovog HZJ75 Troopie LC, model FJ45 Troopie, odlično očuvan. Inače, Toyota uživa bogovski status u ovim zemljama.

Posle Irana nastupa Uzbekistan i Aralsko more.

Doduše, malo je slanije za naš ukus.

Toyota je do sada prešla 29675 km bez ikakvog kvara. Podsetimo, reč je o modelu iz 1994. godine, koji je u trenutku kupovine već imao preko 300.000 km na satu.

(Živko Marković/Foto: Ivan Lessous, Katia Quemere)