Iz perspektive prosečnog Evropljanina, japanski klasični autombili su autističan svet pun opskurnih modela koji često, nisu ni napuštali Japan a kamoli imali svoju EU spec verziju sa volanom na levoj strani. Za automobil koji ćemo vam ovaj put predstaviti do sada ste mogli ste da saznate samo na dva načina. Prvi, da imate čudan fetiš ka starim kung fu filmovima i azijskoj kinematografiji iz sedamdesetih godina i da ste temeljno pratili vozila koja se pojavljuju u njima, kao i drugi, da ste igrali poprilično neku od čuvenih Gran Turismo vožnji za Play Station. Treći način je upravo ispred vas i reč je o interesantnoj priči o možda najelegantnijem „japancu“ iz sedamdesetih godina, modelu koji je predstavio mnogo tehničkih inovacija ali nikada nije doživeo slavu van Japana.

Iako je Isuzu danas kompanija koja se bavi samo produkcijom kamiona i sličnih teretnih modela, u periodu od šezdesetih do osamdesetih godina, ova fabrika je bila aktivnija na polju putničkih vozila i u svom proizvodnom programu imala neke veoma interesantne kreacije. Ipak, najinteresantniji Isuzu automobili su prodavani samo na domaćem tržištu i ostalim zemljama Okeanije i Australije. Bez obzira na tu “teritorijalnu“ ograničenost, ti automobili zaslužuju pažnju i dalje plene svojim naprednim koncepcijama, dizajnom i kvalitetom. Tipičan primer za ovu tvrdnju je baš spomenuti, Isuzu 117 Coupe. Ovaj elegantni kupe, možda nije bio najbrži ili „najjači“ JDM model iz svog perioda ali je bio jedan od najlepših, najnaprednijih, najkompletnijih i najluksuznijih modela koji je još za vreme svog tržišnog života stekao veliko sledbeništvo u matičnoj zemlji. Zbog svega toga, red je da vas detaljnije upoznamo sa ovom interesantnom pojavom i da Isuzu 117 Coupe izvučemo iz zone sumraka japanske automobilske istorije.

Priča počinje polovinom šezdesetih godina, kada Isuzu predstavlja sedan srednje klase pod nazivom Florian. Reč je o običnom automobilu (dizajnerski i mehanički) koji se od konkurencije nije posebno isticao i bio je solidan automobil sa pristojnom cenom. Ipak, uprava Isuzua je shvatila da će im za uspeh na tržištu i prepoznavanje među kupcima biti potrebno više od prosečnih automobila i odluka da se na platformi Floriana napravi coupe je brzo doneta. Mehanika i motori nisu predstavljali problem ali je nepoznanica bio dizajn i Isuzu nije želeo da rizikuje pa je stvaranje vizualnog identiteta novog coupea poverio mladom i kasnije slavnom italijanskom dizajneru Đorđetu Đuđaru. Nema sumnje da je Đuđaro isporučio svojim japanskim klijentima izuzetno lep oblik ali ta ista dizajnerska formula je suviše podsećala na Fiat Dino, predstavljen 1966. godine, koji je takođe nacrtan od strane Đuđara. Neki izvori navode da čelnici Isuzua nisu bili svesni postojanja Fiata Dino kad su odobrili dizajn, dok drugi navode da je Isuzu baš želeo sličan izgled i zbog toga i unajmio Đuđara. U svakom slučaju, japanci su otišli kući zadovoljni i sve je bilo spremno za predstavljanje novog modela Isuzua pod imenom 117 Coupe.

Iako je, kao prototip, Isuzu 117 Coupe predstavljen 1966. godine na Ženevskom, a kasnije i na Tokijskom salonu automobila, produkcija počinje 1968. godine i to u veoma malom broju primeraka, u posebnoj fabrici gde su sklapani automobili,praktično ručno. Razlog za tako poseban tretman je ležao u tome što je novi Isuzu 117 Coupe bio prilično skup i sofisticiran automobil. Naime, Isuzu je želeo da 117 bude njegova perjanica i zbog toga se potrudio oko opreme, te je svaki primerak dolazio za kožnim enterijerom, radiom, bogatom instrumetalizacijom kao i komandnom tablom od specijalnog drveta uveženog sa Tajvana. Novi model je mogao da primi četiri putnika, a prtlažni prostor se znatno povećavao sklapanjem zadnjih sedišta.

Iako je ispod lima, 117 Coupe vukao korene od prosečnog Floriana, Isuzu se potrudio oko motora pa je novom kupeu dat 1,6 litarski, četvorocilindrični agregat sa dve bregaste osovine u glavi, što je tada bilo napredno rešenje. Samo dve godine nakon prezentacije, 1970. u ponudu je uvršćeno i ubrizgavanje goriva (Bosch), što je bilo veoma napredno prema standardima tadašnje industrije i podiglo snagu motora sa 80 na 98KS.

Specifična mehanika, skupe komponente i mala proizvodnja su uticali da Isuzu 117 Coupe dostigne cenu od 1,7 miliona tadašnjih jena, što je u bilo skuplje od tadašnjeg Skylinea GT-R ali jeftinije od Toyote 2000GT koja je koštala 2,4 miliona jena. Ipak, i pored tako visoke cene, postojala je lista čekanja za novi Isuzuov model ali je produkcija sporo tekla i za četiri godine (od 1968-1972) napravljeno je samo 2500 komada. Iako je Isuzu predstavio svoj kupe na brojnim svetskim salonima automobila (Ženeva, Pariz, Detroit), prodaja je bila ograničena samo na tržišta Azije gde se vozi levom stranom, a prodaja van Japana je bila mala.

Ipak, 1974. godine, Isuzu kao fabrika i 117 Coupe kao model, ulaze u novi period organizacije proizvodnje. Isuzu je te godine završio ogroman proces reorganizacije produkcije i prodaje što je uticalo na sve modele, pa tako i na Coupe. Rezultat je bio da je 117 dobio nove modele u ponudi i spustio cenu, što je odmah uticalo na prodaju, koja je skočila višestruko. Konkretno, u ponudu je ubačen 1,8 litarski motor ali sa dve verzije snage – 90 KS ( sa karburatorom i jednom bregastom osovinom) i 110 KS (sa direktnim ubrizgavanjem i dve bregaste osovine). Snaga i performanse koje je 117 Coupe imao, nikada nisu bile preterano sportske niti je to bila namera Isuzua. Ovaj model nikad nije ni učestvovao na takmičenjima i njegova namena je uvek bila kruzerska.

Godine 1977., dolazi do restilizovanja 117 Coupea i najvidljivija promena je odsustvo okruglih farova koje zamenjuju četvrtasti, čime originalni dizajn gubi na eleganciji. Pored toga, Isuzu u cilju daljeg pojeftinjenja ubacuje neke plasitične elemente enterijera ali uvodi i dva nova motora u paletu. Reč je o 2.0 mašinama, opet sa dve verzije snage – 115 KS (sa karburatorom i jednom bregastom osobinom) i ultimativna opcija sa 135 KS (sa direktnim ubrizgavanjem i dve bregaste osovine). Ipak, na polju motorizacije, Isuzu je 1979. godine učinio nešto veoma interesantno i još jednom se upisao u anale automobilske istorije, predstavivši prvi dizel kupe! Naime, te godine je predstavljen Isuzu 117 Coupe XDL sa 2,2 litarskim dizel agregatom sa 73 KS. Ova odluka, verovatno prouzrokovana tadašnjom naftnom krizom, je zagarantovala mesto 117 Coupea u svim “ko je bio prvi“ diskusijama na planeti. Tako da, ako mislite da je Peugeot 406 Coupe 2.2 Hdi bio prvi kupe za četvoro sa dizel motorom, varate se.

Ipak, 1981. godine dolazi kraj i nakon trinaest godina produkcije i tačno 86192 komada, Isuzu 117 Coupe se povukao sa scene i preselio u istoriju. Zamenio ga je model Piazza koji, iako je mnogo moderniji, nije imao ni malo tog šarma, lepote i elegancije kao stari 117. Interesantno je da je odmah nakon povlačenja iz prodaje u Japanu osnovan klub ljubitelja Isuzua 117 Coupe, što samo pokazuje kakvu reputaciju je ovaj model imao i koliko su ga ljudi prepoznali kao klasiku, čak i dok je bio aktuelan. Nažalost, ostatak sveta je do danas ostao potpuno nezainteresovan za ovaj auto.

Iako je pomalo nejasno zašto Isuzu nikada nije pokušao da plasira 117 Coupe van Azije, razlozi za to se nekako sami pojavljuju. Kupe nepoznate kompanije, ne originalnog dizajna, specifične tehnike i visoke cene nikako ne bi mogao da prođe u Evropi, pa je nekako i jasno zašto se nije prodavao na našem prostoru. Ipak, sve ove mane bi bile manje izražene u Americi i sigurno bi se našli neki kupci, zavedeni elegantnim linijama, udobnošću i rafinmanom ovog kupea. Onda bi automobilski svet znao mnogo više o ovom automobilu i sigurno bi bilo LHD primeraka za uvoz.

(Vukašin Herbez/Foto: isuzu blog, favcars.com)