Preporučujemo:
 
 
15
Dec

Prince Motor Company – istorijat brenda

 
Napisao: Vukašin Herbez
1

Iako Japanska industrija nema puno automobila koji bi mogli da se nazovu klasičnim (svega par komada), ipak je imala jedan brend koji se od ostalih razlikovao drugačijim stilom i ekskluzivnošću koja je Japancima oduvek nedostajala. Prince Motor Company je počela život kao Tachikawa Aircraft Company, firma koja je pravila čuveni japanski lovac Zero, ali je posle rata prešla u autoindustriju i već 1946. godine napravila prvo vozilo, mali elektromobil. 1952. godine menja ime u Prince Motor Company u čast krunisanja japanskog princa Akihita. Prvi model je bio Tama, elektromobil sa zatvorenim ili otvorenim zadnjim delom i predstavljao je tipičan “kei car” odnosno mikro automobil, kakvi su se vozili, kupovali i pravili u posleratnom Japanu.

Ipak, veoma brzo Prince se prebacuje na proizvodnju luksuznih vozila u čemu će imati dosta uspeha. Prvi model je bio Sedan DeLuxe iz 1954. godine, koji iako danas ne izgleda kao neki “deluxe” automobil, za Japan tog perioda bio je ultra moderna mašina.

Sledeće godine predstavljaju jos veći i luksuzniji (a kako će vreme pokazati i popularniji) model Skyline. U tom momentu, zahvaljujući povećanoj prodaji, uprava Prince Motor Company pošinje da razmišlja i o sportskom modelu i proširivanju ponude.

Sportski model je došao 1961. godine u obliku Skyline Sport kojeg je dizajnirao i pravio poznati italijanski dizajner Giovanni Michelotti pa tako ovaj elegantni kupe predstavlja jednu od prvih (ako ne i prvu) italo-japansku koprodukciju. Ovaj auto je bio veoma ozbiljan za tadašnje vreme sa motorom od 1,9L i 97KS, kao i veoma prijatnim dizajnom. Ipak, bio je skup i samo par stotina kupea (i oko 100 kabrioleta) napravljeno je od 1961 – 1963. godine. U odnosu na tadašnje automobile iz Japana, Skyline Sport je bio dominantan kao danas Bugatti Veyron nad nekim drugim brendovima.

U isto vreme, predstavljen je model Gloria, koji je zamišljen kao najluksuznija limuzina, stepen više iznad Skyline, sa direktnim američkim dizajnom.

Iste godine (1963.), Prince je na Tokijskom salonu predstavio i jako interesantan prototip, koji, na žalost, nikad nije ušao u proizvodnju – Prince Sprint 1900. Ovaj automobil je imao motor iz Skyline Sport, ali manje dimenzije i lakšu celokupnu konstrukciju, kao i bolje performanse.

Sledeće godine, Prince predstavlja novu generaciju modela Skyline i postavlja nove standarde u japanskoj autoindustriji. Novi Skyline je bio moderan automobil, pouzdane mehanike i dolazio je u nekoliko verzija. Standardni modeli su imali motore od 1.4L sa 70KS, ali su najinteresantnije bile 2000 GT verzije koje su se sa velikim uspehom trkale. Naime, one su imale pojačan motor iz Glorie pa je iz 2000ccm izvuceno oko 130KS. Postojala je i karavan opcija sa 1500ccm motorom.

Iako se može steći utisak da je Prince pravio samo luksuzne i sportske automobile, imao je i dva karavana u ponudi. Jedan je bio Prince Skyway koji se pravio u dve generacije od 1957-1959., i od 1962-1963. godine. Ovo je prva generacija:

1966. godine, Nissan preuzima kontrolu nad Prince Motor Company i većina modela ostaje u proizvodnom programu ali pod Nissan ili Datsun imenom. Ipak, Prince opstaje nekako u okviru Nissana ali nikad više neće praviti automobile pod sopstvenim imenom. Čak i danas, Prince je najveca mreža dilera Nissana u Japanu i fabrika koja razvija delove za celu korporaciju. Velika je šteta što je Prince Motor Company izgubio inicijativu za proizvodnju sopstvenih modela jer je Japan sve do ranih 90tih godina bio bez pravih predstavnika u luksuznoj klasi i GT kupeima. Neki tvrde da je tako i danas jer svi aktuelni proizvodjači iz tih segmenta nemaju tradiciju niti auru mističnosti i ekskluzivnosti kakvu je Prince imao. Nadam se da je Nissan dovoljno pametan da to shvati otrgne Prince Motor Company iz zaborava i margina automobilske istorije.

Ipak, poslednje slavno poglavlje priče o Prince je napisano 1967. i 1968. godine, trkačkim uspesima sportskih prototipova Prince R380 i Prince R380 – II, koji su obarali brzinske rekorde i pobeđivali na gran prix trkama.

(Vukašin Herbez/Foto: earlydatsun.com)

 
 

Komentari

mladen_i20 | 28.12.2012 11:12

Puno toga sam novog procitao u gornjem tekstu. Japanska autoindustrija jeste relativno kasno krenula sa proizvdnjom u odnosu na evropsku konkurenciju, ali je strahovitim tempom napredovala. Luksuznih modela je svakako nedostajalo, ali mozda upravo zato su tako brzo napredovali. Luksuzni modeli su samo dobra reklama i demonstriranje moci jednog brenda. Pogledajmo Tatru dok je proizvodila putnicki program. To su sve ekstremno luksuzni modeli. Medjutim, to nije nesto od cega bi proizvodjac mogao ziveti... Alfa Romeo takodje, bez premca tih godina. I mnogi drugi u nizu, ali ko je na vreme shvatio da se sa tom taktikom nece daleko dogurati taj je danas na konju, a ko je bio tvrdoglav poput Princa, Tatre, Alfe, Citroena, danas SAAB-a takav danas ne postoji ili je pod tudjom jurizdikcijom. Daleko vise cenim to proslo vreme kada nije bilo tog tipicno nemackog kalkulisanja i kada su svi gledali da naprave sto bolji, a ne sto profitabilniji model. Danas je i Mazda, dugo godina nakon princa odustala od tako karakteristicnog Wankel motora. Steta. Tipican primer demonstriranja moci u tom smislu je Mercedes sa svojim modelima M600 i W140 600SEL. Oni dugi niz godina na trziste ne izbacuju nista vredno pomena, a onda izbace nesto, u sta uloze svo svoje znanje, sto je tako daleko ispred konkurencije, svesni da sa tim modelom nece imati prihoda ali to i nije svrha postojanja takvih modela, kao sto sam vec rekao, vec cisto pokazivanje moci i superiornosti u odnosu na konkurenciju. Naveo sam Mercedes, iako ga ne volim (ali ga izuzetno cenim) jer je po mom misljenju jedini brend kojem uspeva od momenta pocetka autoindustrije do danasnjeg dana da bude u samom vrhu automobilske industrije.

 

Dodaj komentar

*