Ove godine se navršava tačno četiri decenije od velikog naftnog šoka, događaja koji je potpuno promenio pravac razvoja svetske automobilske industrije. Društva zapadne Evrope i naročito Amerike su se na dramatičan način osvestila o realnoj potrebi za manjim i ekonomičnijim vozilima. Period od 1974-1978 godine posebno je “crn” za ljubitelje klasičnih sportskih automobila, kada su se brojna slavna imena zauvek preselila u istoriju.

Paralelno sa izumiranjem “dinosaurusa“, hečbek “zujalice“ se pojavljuju u ogromnom broju. Istorijska prilika za boj na evropskim i američkim frontovima konačno se pružila japanskim kompanijama, specijalistima za malolitražna vozila. Kako bi zadovoljili želje kupaca sportskog duha, većina proizvođača svoje nove kompaktne bestselere je ponudila i u osnaženim verzijama, najčešće označene sa GT ili GTi. Visoke performanse su prestale da budu samo privilegija bogatih, a pred mladim ljubiteljima brzine pojavio se veliki izbor malih i praktičnih sportskih automobila.

Na pomenuti globalni trend nije ostao imun ni japanski Suzuki. Proizvodni program kompanije zasnivao se na svetski poznatim motociklima i kei vozilima namenjenim domaćem tržištu. Kroz partnerstvo sa američkim gigantom General Motorsom i japanskim Isuzuom, 1983. godine nastaje globalna, do danas aktuelna “dinastija“ – Swift.

Rodonačelnik loze, model oznake SA310/410 (na pojedinim tržištima prodavan pod imenom Cultus), u skladu sa konkurencijom, ponuđen je sa troje i petoro vrata. Kutijasti mališan se nije mogao pohvaliti atraktivnim dizajnom, ali svojom povoljnom cenom, agregatom od 1L minorne potrošnje i velikom pouzdanošću osvojio je stotine hiljada kupaca.

Nakon tri uspešne godine, u ponudu je uvršteno pojačanje – Swift GTi. Uprkos nemaštovitoj oznaci, sa osnovnom verzijom je delio samo školjku. Ostali elementi su bili modifikovani na svoj način.

Diskretni body-kit, opciono ofarban u boju karoserije, i naplatci od 13“ nisu mogli da odaju Swiftov skriveni temperament zmaja. Srce sa četiri cilindra, 16 ventila i direktntnim ubrizgavanjem je iz skromne zapremine od 1.3L oslobađalo čak 101 konjsku, pardon – zmajsku snagu.

Zahvaljujući masi od svega 620Kg, zalet do “stotke“ bio je moguć za odličnih 9.6 sekundi. Hodom ručice kroz pet stepeni prenosa, snaga se prenosila na prednju osovinu, a maksimalna brzina iznosila je preko 180km/h, što je na nivou modela iz više klase.

Na enterijeru su načinjene blage izmene ugrađivanjem sportskog volana i sedišta, obrtomera, kao i elektropodesivih prozora. Značajno je spomenuti da je Swift SA prvi automobil kompanije Suziki koji je ostvario multinacionalni nastup u saradnji sa GM i Isuzu. Izvan matičnog Japana, na tržištima SAD, Kanade, Latinske Amerike i Australije, prodavan je i pod markama Chevrolet, Pontiac, Holden i Isuzu, kao tipičan predstavnik strategije “badge engineering”. Zbog odlične reakcije stranih kupaca na Swift, nastao je ambiciozni plan General Motorsa o lansiranju novog brenda nazvanog Geo. Proizvodni program činili bi modeli bazirani na mehanici nekoliko japanskih proizvođača, Suzuki, Toyota i Isuzu, namenjeni američkom tržištu.

Druga generacija, Swift model SF, pojavio se krajem 1988. godine, sa ciljem da obezbedi proboj kompanije Suzuki na probirljivo tržište starog kontinenta. Na razvoju platforme intenzivno je uključen GM, dok je mehanička strana poverena japanskim konstruktorima kompanija Suzuki i Subaru (čiji će model Justy takođe biti “preobučeni” Suzuki). Novi Swift se pojavio kao interesantan izbor, pokupivši najbolje ”gene” svog prethodnika, i sve to uz nižu cenu od konkurencije. Ćoškaste forme ustupile su mesto svežem aerodinamičnom dizajnu čistih linija, po uzoru na tadašnja koncept vozila. U ponudu su uvršteni hatchback sa troje i petoro vrata kao i mala limuzina.

Ljubiteljima sportske vožnje rezervisan je GTi, kao kosooka alternativa istoimenim modelima evropskih proizvođača. Svojim nenametljivim stajlingom i agregatom preuzetim od starijeg modela, Swift je ponovo opravdao nadimak pritajenog zmaja. Lista GTi opreme obuhvatila je estetsko-mehanički izbor, kojim je automobil prilagođen žustroj vožnji. Počevši od seta branika sa integrisanim svetlima za maglu, sportskog volana, preko Recaro sedišta, pa sve do malog zadnjeg stabilizatora.

Ipak, pravi GTi duh krio se ispod karoserije. Agregat od 1.3L sa direktnim ubrizgavanjem ostao je skoro nepromenjen u odnosu na Swift SA, sa povećanom kompresijom sa 10:1 na 11:1. Reprogramiranjem centralnog procesora snaga je porasla na čak 115Ks, za čije prenošenje je zadužen petostepeni manuelni menjač.