Za dodatno uživanje u vožnji Toyota je ponudila dve opcije audio sistema: klasični (sa dva zvučnika smeštena u vratima) i ekskluzivni SLSS (Super-Live Sound System, sastavljen od 10 zvučnika i ugrađenim CD čitačem). U dodatnu opremu uvršteni su prednji vazdušni jastuci, telefon i fax.

Velike staklene površine omogućavale su prirodno osvetljenje unutrašnjosti kao i odličnu preglednost, ali i složen zadatak pri konsturisanju sistema hlađenja kabine. Da bi se izbegao efekat “staklene bašte“ u standardnu opremu uvršten je klima-uređaj, a fabrika je isporučivala i unutrašnje neprozirne krovne panele kojima bi se smanjio ulazak sunčevih zraka. Po uzoru na brojne superautomobile, za provetravanje kabine primenjen je “prozor u okviru prozora“.

Sa dužinom od 3.86m Sera pripada klasi kompaktnih sportskih automobila. Obranjem zadnje klupe dobijao se prtljažni prostor neubičajeno velik za ovakav tip vozila, a njenim potpunim uklanjanjem krilata Toyota se pretvarala u praktični dvosed.

Sa aspekta mehanike, Sera nije donela ništa revolucionarno, ali je bila u korak sa vremenom deleći veliki deo komponenti sa sestrama Starlet P80 i Paseo. Ispod prednje haube nalazio se 5E-FHE, atmosferski DOHC agregat zapremine 1.496 ccm sa elektronskim ubrizgavanjem. Iako podatak na prvi mah deluje skromno, inženjeri Toyote su uspeli da iz njegova četiri cilindra izvuku 108 konjskih snaga čime je Sera imala performanse očekivane od tadašnjih kompaktnih sportista. Ponuda menjača obuhvatala je manuelni sa pet i automatski sa četiri stepena prenosa. Prema fabričkim podacima maksimalna brzina krilate Toyote iznosi poštovanja vrednih 195km/h, a radi bolje upravljivosti u lošim uslovima mogao se poručiti i ABS.

Međutim, ono što je donelo veliku slavu Seri jeste njen ogroman potencijal za modifikacije, mehaničke i estetske. Bez velikih poteškoća moguća je “transplatacija“ turbo motora iz Starlet GT snage 135 KS. Još ambiciozniji tjuneri uspevali su da u datoj kombinaciji, uz veći intercooler, izduv i čip, Seru ojačaju i do preko 200 “konja“, a ta cifra se na pojedinim primercima popela čak na 300. Da bi let po zemlji krilate Toyote bio što bezbedniji, aftermarket kompanije ponudile su komplete za unapređenje kočionog sistema kao i oslanjanje.

Poput većine kosookih automobila, Sera je zahvalna za estetska doterivanja. Mnogi vlasnici su svoje ljubimce individualizovali ugradnjom novog seta branika, ekstenzija blatobrana i spojlera. Neki su došli i do vrlo originalnih i zanimljivih kreacija.

Plavi automobil sa fotografije iznad je TES-ERA EV, električni prototip razvijen od strane konstruktorskog tima Toyota Engineering Society (TES). Tehničku osnovu dala je upravo jedna Toyota Sera, a na ovom projektu, potpuno nezavisnom od matične fabrike, uključeni su bili čak i đaci japanskih osnovnih škola.

Za pet godina proizvodnje Sera je iz Toyotinih pogona izlazila u mehanički neizmenjenom obliku, ali se pri svi primerci na osnovu godišta mogu podeliti u jednu od tri faza. Svaka od njih je obuhvatala poseban nivo opreme i estetske detalje:

• Faza 1[mart 1990- maj 1991] (oko 12.000 primeraka)
• Faza 2 [maj 1991- jun 1992] (oko 2.300 primeraka)
• Faza 3 [jun 1992 – decembar 1995] (oko 1.550 primeraka)

Najređa od svih varijanti krilate Toyote je edicija Sera Amlux, proizvedena krajem 1992. godine u unikatnoj tamnozelenoj nijansi. Imenovana je po centralnoj Toyotinoj poslovnoj zgradi Amlux Building u Ikebukuru (poslovnom centru Tokija) u kojoj je smešten i najveći prodajni salon automobila na svetu. Zgrada karakterističnih oblih linija odlikuje se, poput imenjaka, ogromnim staklenim površinama, a noću je obasjana neonskim osvetljenjem. Navodi se da je Sera Amlux napravljena u svega 21 primerak, što joj daje veliku kolekcionarski vrednost.

Nakon što je obustavljena proizvodnja 1995. godine, tražnja za krilatom Toyotom naglo je počela da raste, a pojavom u nekoliko izdanja igrice Gran Turismo, mogućnost da isprobaju Seru pružila se i virtuelnim trkačima.
Iako je prodaja bila limitirana na japansko tržište, pojedini primerci su privatnim uvozom stigli i na kontinente Evrope, Australije i Amerike. Zbog tradicionalnog kvaliteta japanskog proizvođača mnoge su i danas na putevima, pogodne za svakodnevnu upotrebu. Ulaskom u treću deceniju, egzotična Sera je postala i rado viđen prizor na izložbama klasičnih JDM automobila.

Jedinstvenim sistemom diedarnih vrata mala Toyota je postavila trend koji su sledili mnogi budući vrhunski sportski i trkački automobili.

Za kraj, postoji još jedna činjenica kojom Sera može da se pohvali. Naime, upravo njen sistem otvaranja vrata je britanski konstruktor Gordon Murray koristio kao uzor na svom projektu. Nedaleko od mesta gde je stanovao bila je parkirana Sera pored koje je svakodnevno prolazio. Da bi se omogućio ulazak vozača u centralno sedište prototip je morao da ostane bez dela krova, a dramatični Toyotin patent se pokazao kao najbolji izbor. Sera je pozajmljena, vrata su temeljno analizirana i na osnovu njih Murray je nastavio izradu svog prototipa. Tako je mala krilata Toyota doprinela da nastane jedan od najbržih automobila svih vremena – harizmatični McLaren F1.

(Nikola Jovanović/Foto: netcarshow.com, motortrend.com, toyotasera.co.uk)