Svaki čovek ima potrebu za odmorom, te sam i ja rešio da predahnem na kraju godine i skoknem do Štutgarta, centra nemačke auto industrije, gde na sreću živi moja najbolja drugarica sa svojim suprugom. Ovo bi bila klasična priča za memoare, da se na put od 2500 km nismo uputili Hondom Civic iz 2008. godine. Složićete se da jedna sitnica može promeniti nekada poprilično pogled na svet.

Srbija ima direktnu konekciju jeftinih letova sa Nemačkom, preciznije Štutgartom, te se većina ljudi odlučuje za taj vid prevoza kada se nameri u Evrupu. S obzirom da smo na odmoru, te nam par sati više ili manje ne znače previše, rešili smo da krenemo autom. Borbena postava naše Honde sastojala se od mene kao vozača, moje žene Kristine kao suvozača i mog druga Borisa u ulozi oficijalnog fotografa i navigatora. Borbena krstarica je bio automobil moje sestre, koju sam nedavno preselio u tabor zakletih ljubitelja Honda brenda. Njen (ili naš) izbor bila je crna Honda Civic 8. generacije iz 2008. godine, sa motorom od 1800 ccm, R serije (R18A2), u verziji pravljenoj u UK, sa 5 vrata. Ova kombinacija je ujedno i najprodavanija, a mogu reći i najbolja kombinacija FK serije Civica (2006-2011). Naš primerak je odlično očuvan, sa perfektnom servisnom istorijom i 55005 km na satu u trenutku kretanja na put. S obzirom da je od trenutka kupovine do puta u Nemačku prošlo tek tri meseca, a da vlasnica nije prelazila veću kilometražu u jednom dahu, ovo je bio idealan trenutak da vidimo Civic na nekom takvom „testu“, koliko realno troši goriva i kako se ponaša na dužim putovanjima.

Došao je trenutak za polazak. Pred pokret smo izvršili proveru svih tečnosti u vozilu, pritisak u gumama i iskontrolisali nivo ulja u motoru. S obzirom da žustrijom vožnjom Hondini motori novije konstrukcije mogu potrošiti do 1L ulja na 1000 km, poneli smo i jednu bocu ENEOS 5w40 da se nađe ako zatreba. Stali smo na pumpu i resetovali brojač. Kod Honde Civic, kada se pomenuti resetuje, može ići višecifreno, ne anulira se na 1000 km kao kod većine automobila. Ujedno, svaki put kada se motor pokrene, bord kompjuter počinje da meri prosečnu potrošnju, način vožnje i prosečnu brzinu. Krećemo na cifri 55005 km, a ja u Hondu sipam Premium 98 bezolovni benzin, jer se auto bolje ponaša sa njime.

Međutim, pošto ne vozim aktivno Civic, nisam do polaska primetio da je jedan brisač istrošen i da je potrebna zamena. S obzirom da je zimsko vreme i da se kiša i sneg mogu očekivati na putu, kontaktirao sam Stojanov(LINK), ovlašćenog dilera za Hondu u Novom Sadu kako bih obezbedio brisač. Civic je inače kupljen u ovoj kući, tako da su znali po istorijatu da su to brisači iz prve ugradnje, čime sam nekako svario popriličnu cenu. Razlika između kupovine samo gumica i kompletnog brisača je neznatna, pa sam se odlučio za komplet.

Često imam pitanja i podpitanja, zašto su originalni delovi skupi. Odgovor uglavnom glasi zato što je originalni deo kvalitetniji, te shodno njemu je i cena veća. Isto tako, često se za aftermarket delove koji nisu iz Japana ili Južne Koreje tvrdi da su lošeg kvaliteta. Kako bismo razbili mit originalni brisač za Hondu Civic FK2 se pravi u Vijetnamu.

Put do krajnje destinacije je dugačak, te smo odlučili da prespavamo u Beču. Preporučujem put preko Budimpešte, Beča i Minhena, ako se sve završi za 7 dana, jer putarinu plaćate ukupno 20 evra za obe zemlje. U Nemačkoj je besplatna putarina, a nema ograničenja. Stigli smo posle 5h na odredište, prosečna potrošnja je bila, pri 130 km/h, 8 litara benzina. Poprilično opterećena, Honda je sa lakoćom dosezala i do 200 km/h, tako da sam prijatno iznenađen preformansama. Tempomat se pokazao kao odlična pomoć za autoput.

Posle prespavane noći u Beču, rešili smo da malo prošetamo, a put je vodio kroz najpoznatiju šoping ulicu Mariahilfer Straße.

Ušuškali smo Hondu na podzemnom parkingu u centru Beča

i krenuli u obilazak znamenitosti.