Samo sam jednog relativno zanimljivog azijata spazio, redak primerak Honde Accord CB Aerodeck, koju vozi komšija moje kume.

Poslednji dan, pred sam polazak, jackpot ispred našeg hostela – američki model Honde Pilot, SUV za USA tržište (inače, veliki broj vozila proizvedenih u USA se vozi u Nemačkoj)

Došao je i momenat povratka kući, dan je počeo dobro, autoput je bio relativno prazan, a ja sam imao reper ispred sebe (inače, većina Porsche modela su kupljena na lizing, kao i ovaj, goga odaje PX oznaka na tablici).

Međutim, treba biti veoma oprezan, nepunih 100 km od Štutgarta desila se saobraćajna nesreća, koja je napravila zastoj od dva sata.

Kolona vozila je bila nepregledna.

Još jedan lep prizor, pored mene se polako kretala Honda Oddysey, za kojom potajno žudim.

Dovoljno dugo smo se vozili jedni pored drugih, da bih je video detaljno iz prve ruke.

Inače, otkrili smo IKEA robnu kuću u Nemačkoj, što je kapacitet Honde smanjilo na minimalne, ali je odlično rešenje podizanja zadnjeg sedišta spasilo stvar.

Kada ste mladi i ulažete u domaćinstvo, nikad dosta prostora.

Nastavili smo svoj put nazad, uz manje zastoje zbog prazničnih gužvi.

Dok nisam ugledao nešto za mog prijatelja Vukašina, člana TDB ekipe.

Posle iscrpljujućih 15 sati putovanja, Honda je stigla u Novi Sad, prevalivši 2542 km uz prosečnu potrošnju od 7.9 litara, bez ikakvih problema, a ja sam više bio umoran od prebukiranosti utisaka, nego od same vožnje. Iako je tvrdo podešeno vešanje, na kvalitetnom putu se razlika nije osetila, te su mi leđa prva signalizirala da smo stigli u Srbiju.

Honda Civic FK2 – auto koji zaslužuje sve preporuke. Sada znam koji mi je omiljeni automobil za krstarenje Evropom. Posebnu zahvalnost dugujem svojoj seki na ustupljenom vozilu.

(Tekst i foto: Živko Markovic)