Došlo je vreme za polazak u Štutgart. Zaustavili smo se na OMV pumpi da dopunimo rezervoar, pri čemu smo imali zanimljivu situaciju. U Beču i Austriji ima mnogo Srba, te se možete bez znanja stranog jezika snalaziti bez problema. Tako smo dobili i tradicionalni pozdrav sa tri prsta od strane simpatičnih devojaka u Mitsubishi Coltu austrijskih oznaka. Sreća, supruga je bila u toaletu u tim trenucima. Dok sam se na tri svetska jezika pokušavao sporazumeti sa kasirkom ne bi li platio benzin, dotle su ostali mimikom i gestovima završavali posao. U isto vreme je neko dok sam ja dolivao benzin „napojio“ svog ljubimca i narodski rečeno “zbrisao sa pumpe” ne plativši ceh. Kasirka je istrčala da nas pita da nismo možda dva puta sipali, te je spazivši naše tablice, do tada potpuni nedostatak konverzacije pretvorila u srdačan razgovor zemljaka. Čekao nas je dug put, pa sam kupio opšte poznato, Ken Block poklonicima energetsko piće – Monster. Lični utisak je da je malo slatkasto, u odnosu na tradicionalni Red bull, ali je radilo posao odlično (doduše, nismo snimili Gymkhana Serbian Edition).

Autoputevi su fantastični, vozi se brzo, automobili su dobri, vreme leti, a uz tempomat još brže. Monotoniju je sa vremena na vreme prekidao po koji interesantan kadar, poput Bentley coupe oldtajmera na austrijskom autoputu, na prikolici srpske registracije.

Posle višečasovnog puta, došao je momenat da se pravi pauza na prvoj pumpi posle ulaska u Nemačku.

Dobrodošli u zemlju autobahnova, zemlju bez putarina za putnička vozila, bez ograničenja brzine i autoputeva sa četiri trake fantastičnog kvaliteta.

Hondica je u međuvremenu opet ožednela, pa smo joj dali najbolje na jelovniku, 102 oktana bezolovni benzil na Aral pumpi, što sam iskoristio maksimalno.

Nismo baš dosegli perfomanse DTM automobila, ali za autoput više nego odličan prosek, no ustalili smo se na prosečnih 140 km/h.

Konačno smo uveče stigli u Štutgart, a Honda se tvrdoglavo držala proseka od 8 litara, što je pokazalo i merenje metodom km/broj litara (vodio sam papirnu evidenciju, da bi znao sve o njoj). Kota 1201 km.

Kad se nađete u srcu nemačke autoindustrije, rodnom gradu Mercedesa i Porschea, azijata se nećete nagledati, tako da smo prošetali do rivalskog muzeja.

Zgrada u kojoj se kreće od vrha, spuštajući se kroz istoriju i godine, urađena je odlično, i zanimljiva čak i ljudima van automobilske sfere.

Ovo je veoma poznat eksponat, najbrža šlepa na svetu 1955. godine, napravljena sa motorom iz 300SL, koga je nosila širom Evrope po trkama brzinom od 160 km/h. Inače, ovo je replika napravljena po nacrtima, jer je original nastradao u udesu.

U sekciji automobili poznatih, prepoznaćete Papamobil prve verzije i SL princeze Dajane.

No, da ipak ne prođe priča bez Japana, pobrinuo se originalni primerak Mercedes-Benz 770 W07 Series (1932–1968) Imperatora Japana, sa kraljevskim grbom, pre nego što je Toyota napravila model Century Royal.

Trenutno je izložena i tematska kolekcija posvećena slavnoj Mille Miglia trci u Italiji.

Nije na prodaju…

Mercedes se bez sumnje dokazao na polju trka svih disciplina.

Njegovi motori su pokretali razne formule, rallye, DTM, Indy, kamionske i ostale trkačke serije.

Prošetali smo gradom, pošto je u toku četvoronedeljna Božićna pijaca.

Ogroman Mercedesov znak dominira štutgartskom železničkom stanicom.

Sam grad je veoma lep, smešten u uvali, dok su elitnija naselja na brdima iznad Štutgarta. Meni se dopao šarm koji provejava gradom.