Dok prethodnih dana po medijima čitamo o tome kako su ljudi ostali zavejani na putevima i kako vojska Republike Srbije, kao i razne druge formacije priskaču u pomoć građanima, ja se veoma dobro sećam prošle zime kada je palo toliko snega u Novom Sadu, da su ulice totalno opustele. Tada sam imao samo “soft SUV” 4×4 prevoz – Hyundai Santa Fe, te sam se jedino sa njime mogao usuditi da izađem na ulicu, i to mahom samo na bulevare, jer su i oni bili jedva raščišćeni.

Mnogi pripadnici muške populacije svoja prva poznanstva sa četvorotočkašima doživeli su preko modela u razmeri. Tokom odrastanja igra neretko prerasta u ljubav, koju na putu do pravog automobila učvršćuju “visokooktanski” časopisi, emisije, filmovi, kao i video igrice trkačko-vozačke tematike. Veliki snovi započinju malim.

Upravo takvu priču nosi i autor ovog teksta, koji se sa svojom prvom igračkicom automobila susreo već na svom prvom rođendanu. Kao što to obično biva sa najmlađim detetom u familiji, ubrzo je nastala velika kolekcija, a kada su se na torti pojavile tri svećice, stigli su i prvi primerci u većoj razmeri. Među njima se našao i neobični trkački auto na čijem je donjem delu plastične šasije bio izliven natpis TOYOTA CELICA.

Vreli vikend koji je iza nas, protekao je u znaku drevne veštine koja dolazi iz dalekog Japana. I ovog puta, kao što je to bio slučaj pre nekoliko meseci u Čačku, reč je o takmičenju Serbian Drift Championship (SDC) Stage 2, koje je održano u Novom Sadu.

Navršava se 10+ godina kako je naša reli scena počela da odumire. Svake godine se igra predstava sa sve manje”glumaca”. Nažalost, privreda i sistem naše zemlje nisu na na zavidnom nivou, te otuda ni u ovome sportu ne cvetaju ruže, kamo li neke egzotičnije vrste.