Preporučujemo:
 
 
17
Feb

Test Honda CR-V 2.0 i-VTEC 4WD AT Executive Navi

 
Napisao: Vukašin Herbez
0

Četvrta generacija Hondinog kompaktnog SUV vozila, model CR-V je pred nama. Iako je on predstavljen pre više od godinu dana na Američkom tržištu, u Evropu je tek stigao, a primerak koji smo imali prilike da temeljno testiramo je prvi koji se pojavio na našim putevima.

Honda CR-V je jedan od globalnih best sellera ove kompanije sa godišnjom prodajom od skoro 300 000 jedinica (2012. godine). Najveći deo tog broja odlazi na Ameriku, tradicionalno naklonjenu ovoj klasi vozila pa je odluka fabrike da ovaj model predstavi tamo sasvim logična. Ipak, Evropa ne zaostaje mnogo sa svojim udelom u SUV segmentu, pa je CR-V bitan igrač u tržišnim utakmicama koje se vode i na Starom kontinentu. Iako su prve dve generacije CR-V-a bile slabo prisutne na našim ulicama, III generacija se pokazala kao popularan model koji se izborio za svoje mesto zahvaljujući kvalitetu, praktičnosti, pouzdanoj mehanici kao i privlačnoj ceni. Zbog toga, novi model ima zadatak da očuva osvojene pozicije, ali i da preotme jedan broj mušterija brojnoj i prilično agresivnoj konkurenciji.

Na samom početku moramo reći da novi CR-V nije ni po čemu revolucionaran model i ne prestavlja prekretnicu, kako za Hondu, tako ni za celokupnu klasu. On je pre svega temeljna evolucija prošle generacije, kako dizajnerska, tako i mehanička i cilj konstruktora je bilo unapređivanje ideje kompaktnog SUV u svakom pogledu. Možemo vam odmah reći da je Honda u tome uspela i novi CR-V je bolji i praktičniji nego penzinisani model, ali njegovi kvaliteti ne upadaju u oči prilikom prvog kontakta, već ćete posle određenog vremena provedenog u vožnji i posle par stotina kilometara sasvim sigurno shvatiti da imate sigurnog saputnika i pozdanu mašinu koja može da ispuni sve vaše zahteve i potrebe. To jest, dokle god su vaši zahtevi i potrebe “drumskog“ tipa jer novi CR-V (kao ni jedan do sad) nije terenski automobil kao što njegov dizajn i pojava sugerišu. Ovo je jedan tipičan SUV, stvoren za put i svaki ozbiljniji silazak sa asfalta bi bio kranje neprijatan, kako za auto, tako i za vlasnika.

Dizajnerski gledano, novi CR-V je prijatnija pojava nego prethodni model. Celokupni izgled karoserije deluje zrelije i elenantnije iako ne originalnije. Naime, oblik farova vas može podsetiti na novu Kiu Sportage dok zadnja svetla “govore” Volvo XC60. Pomalo je nejsasno zbog čega je Honda dozvolila sebi da predstavi automobi koji nije prepoznatljivog dizajna ali bez obzira na ove momente, nećete Hondu pomešati sa Kiom ili Volvoom i uspećete da je odmah prepoznate na prepunom parkingu.

U doba amorfnog dizajna, hiper produkcije i međusobnog kopiranja, ovo se može protumačiti kao uspeh. Slična formula je primenjena i u enterijeru. Na prvi pogled nećete naći ni jedan revolucionaran oblik ili ergonomsko rešenje, nego ćete zateći poznat i jednostavan dizajn. Sa jedne strane je to i dobro, jer se u enterijeru odmah osećate kao kod kuće, ne treba vam uputstvo gde se šta nažazi i već posle par minuta, se snalazite bez ikakvih problema. Instrumenti su jasni i čitljivi, ispred vozača dominira veliki brzinomer, ručica automatskog menjača je blizu a sve ostale komande su pri ruci.

Naš testirani primerak je bio opremljen najvišim paketom opreme, što znači da vozač ima prilike da sedi na udobnim kožnim sedištima, pogled mu pada na dva ekrana na centralnoj konzoli (od kojih je veći osetljiv na dodir, a manji od bord kompjutera), može da poveže svoj telefon ili laptop i uživa u muzici sa solidnog audio uređaja.

Princip evolucije i razvijanja, bez radikanlog pristupa je pogotovo vidljiv u enterijeru, ali kritici nema mesta jer je sve pristupačno, pregledno i jasno. Dodatni plus je kvalitet završne obrade i materijala ali to ne iznenađuje jer je reč o Hondi i to u verziji sa top opremom, pa o tome ne treba trošiti previše reči.

CR-V u reklami

Veliku pažnju izazvala je netipična Hondina reklama za novi CR-V koja je emitovana na američkim tv stanicama. Ipak, putem interneta, ova reklama je postala globalno poznata a razlog je taj što je u pitanju dvominutni rimejk poznate tinejdžerske komedije iz 80-ih, pod nazivom “Ferris Bueller’s Day Off“. Možda vam naziv neće u startu biti poznat ali ste film verovatno gledali jer je nebrojeno puta repriziran na domaćim kanalima. Ukratko, radnja se vrti oko lukavog srednjoškolca Ferrisa Buellera (Matthew Broderick) koji odlučuje da sebi jedan dan odmora od škole, folirajući da je bolestan. Umesto da taj dan provede kući, Matthew sa najboljim prijateljem i devojkom kreću u provod gradom, pozajmivši Ferrari 250 California Spider od oca svog druga. Naravno, dešava se gomila stvari i urnebesnih situacija zbog kojih je ovaj film zaslužio kultni status. Očigledno se u fanove ovog filma ubrajaju i ljudi iz Hondinog marketing sektora pa su za novi CR-V pozvali 26 godina starijeg i malo ugojenog Matthew Brodericka i napravili simpatičan rimejk sa bordo CR-V om umesto crvenog Ferraija. Mi ćemo vam sada pokazati reklamu i toplo preporučiti da pronađete i odgledate originalni film ako već niste.

 

Posebno lep detalj je veliki stakleni krov, koji se prostire od ivice vetrobrana pa skoro do granice prtljažnog prostora i čini boravak u CR-V-u posebno prijatnim. Naime, količina dnevnog svetla koja dopire do putnika doprinosi utisku prostranosti pa i ovako komforan enterijer deluje još veći. Sa druge strane, tokom ovih zimskih dana, svaki zrak Sunca vredi pa je ovo opcija kojoj smo se obradovali prilikom testa.

Ako je Honda propustila priliku da bude specifična dizajnom, estetikom i ergonomijom, tu šansu je iskoristila na planu mehanike. Opet, ne treba govoriti o nekim radikalnim rešenjima ali tehnički layout CR-V-a je ipak vredan pažnje i predstavlja iskorak u odnosu na konkurente. Za početak, tu je srce automobila, od ranije poznat agregat zapremine 2 litre sa 150 KS i relativno malih 192 Nm obrtnog momenta. Ovaj motor (interna oznaka R20A1) se odlikuje svim prepoznatljivim Hondinim karakteristikama, a to su kultura rada, isporučivanje snage na višim obrtajima, kvalitet, pouzdanost kao i skromna potrošnja.

U testiranoj verziji, pogon je bio na svim točkovima (u osnovnom nivou opreme, pogon je samo napred) preko inteligentnog awd sistema koji prilikom starta koristi sve točkove ali posle prebacuje snagu samo na prednju osovinu. Takodje, kontrolisanje sistema pogona (2 wd – 4wd) nije u domenu kontrole vozača, nego samog automobila koji ocenjuje koji je pogon potreban prema uslovima na putu. Testirani primerak je bio opremljen petostepenim automatskim menjačem sa mogućnošću manuelnog prebacivanja brzina putem poluga iza volana. Interesantna stvar vezana za ovu transmisiju je to da je u pitanju Hondin automatik a ne sklop kupljen od dobavljača. Pričino čudan potez japanskih inžinjera ali vredan pažnje i poštovanja, pogotovo kada se zna da je osnovni razlog za to bila želja ljudi iz Honde da svaki sklop bude jednako kvalitetan i pouzdan, a takav standard nisu mogli da postignu sa komponentama nabavljenim od kooperanata.

 
 

Komentari

 

Dodaj komentar

*