Desno oko Fukio Nakagawae nervozno je igralo dok je gledao kroz prozor svoje kancelarije u mestu Aichi, istočno od Nagoye. Iza njega, u neprijatnoj tišini, nalazilo se nekoliko viđenijih ljudi kompanije Toyota, sa glavama pognutim u dubokom poštovanju i isčekivanju odluke svog šefa. Avgustovska vrućina samo je potcrtavala napetost koja je vladala u sobi i činila da minuti provedeni u ćutanju i čekanju traju kao godine. Iza Nakagawae, sa jedne strane, nalazile su se računovođe i ekonomisti koji su ga ubeđivali da Toyota ima i više nego dovoljno sredstava da izgura taj projekat ali da je predviđena zarada nikakva i da će njegova kompanija najverovatnije gubiti novac. Sa druge strane, nalazili su se inžinjeri i dizajneri koju su vatreno zastupali stav da je razvoj modela već u poodmakloj fazi i da ne zahteva puno da se završi, da je taj model prava stvar za Toyotu i da će time pokazati celom svetu kako je Toyota sazrela u naprednu i sveobuhvatnu fabriku u samom vrhu svetske industrije.

Iako je uopšteno mišljenje da japanska auto industrija nije imala modele koji bi mogli da ponesu epitet klasike, istina je drugačija. Doduše, riznica klasičnih automobila poreklom iz Japana je mala ali ipak postoji, a u okviru nje se izdvaja Datsun 240Z.