Honda Element je vozilo koje spada u kategoriju koju je izuzetno teško definisati. Pretpostavljam da bi marketinški eksperti smislili neku novu za njega, jer je sam koncept automobila krajnje neobičan. Sa jedne strane, on ima odlike praktičnog minivena, dok sa druge opcionalnom 4WD transmisijom ulazi u sektor SUV vozila. Modularnošću pokretnih elemenata u kabini konkuriše vozilima koji spadaju u klasu vozila tipa Renault Kangoo. Mislim da bi mu najviše odgovarao naziv – multipraktično vozilo.

Obožavam velika vozila. Znam, sigurno sam to ranije pominjao. Izgleda da je podrazumevano sagledavši moju konsituciju da volim džipove i pick up vozila. Ne postoji bolji brend automobila koji možemo uzeti kao primer, a da se vezuje za taj segment, od najveće japanske fabrike – Toyota. Dodajte uz to još i moju fasciniranost legendarnim Toyotinim terencem Land Cruiser, pogotovo u J70 varijanti, i dobićete glavni sastojak ovog roadtripa.

O Toyota Land Cruiser J70 sam već pisao u jednom tekstu ranije doduše, u njegovoj najmodernijoj varijanti – VDJ70 sa 4500ccm V8 motorom. Ovde će fokus biti na njegovoj starijoj verziji, koja nosi motor ranije serije 1HZ od 4200ccm, u koncepciji rednog atmosferskog šestocilindričnog motora. Oblik kabine je moj najdraži – troopie verzija sa dugom (LWB) šasijom i dvoje vrata, posebno omiljenom među službama Ujedinjenih nacija.

Oduvek sam imao sklonost ka robusnim stvarima, verovatno je to psihološki s obzirom na moje fizičke dimenzije. To se prenelo i na hobi – automobilizam (iako sebe automatski demantujem, kao vlasnik Honde Civic prve generacije, vozila veličine Yuga i mase 720 kg). No, definitivno sam oduvek voleo džipove, kombije i pick up vozila, uz činjenicu da japanska auto industrija značajno dominira ovim segmentom. Dovoljno je spomenuti činjenicu da su UN odabrale Toyotu, Nissan i Mitsubishi kao svoja oficijalna prevozna sredstva.

Automobilski svet je pun skraćenica. Počevši od oznaka motora, menjača do elektronskih sistema. Svaki proizvođač se trudi da izmisli neku novu, revolucionarnu skraćenicu. Srećom, mudri ljudi su se dogovorili oko normi označavanja metričkih jedinica poput konjske snage ili NM. Jedino još nisu uspeli da dovedu i proizvođače automobila u red, kako bi napravili jedinstven registar skraćenica za automobilske sisteme, tako da danas npr. sistem označavanja dizel motora sa common rail sistemom kod jednog proizvođača iman naziv D4D, kod drugog CTDi, trećeg dCI, itd.