Iz perspektive prosečnog Evropljanina, japanski klasični autombili su autističan svet pun opskurnih modela koji često, nisu ni napuštali Japan a kamoli imali svoju EU spec verziju sa volanom na levoj strani. Za automobil koji ćemo vam ovaj put predstaviti do sada ste mogli ste da saznate samo na dva načina. Prvi, da imate čudan fetiš ka starim kung fu filmovima i azijskoj kinematografiji iz sedamdesetih godina i da ste temeljno pratili vozila koja se pojavljuju u njima, kao i drugi, da ste igrali poprilično neku od čuvenih Gran Turismo vožnji za Play Station. Treći način je upravo ispred vas i reč je o interesantnoj priči o možda najelegantnijem „japancu“ iz sedamdesetih godina, modelu koji je predstavio mnogo tehničkih inovacija ali nikada nije doživeo slavu van Japana.

Još jedna priča o automobilima? Reakcija prosečne devojke, dame, supruge… Može se tako reći, ali stvari nekada počinju nežno. Počinju sa puno topline, poučno i nadasve okrepljujuće. U koliko čitajući redove u nastavku pomislite da ste pogrešili Web lokaciju ili da je autor totalno skrenuo sa teme, varate se. Mi samo volimo UKUS.

Ukoliko redovno pratite TDB, sigurno se sećate početka priče o jednom od mojih projekata – Mazda 1500 oldtajmer iz davne 1969. U prvom delu sam vam pisao o tome kako smo se ja i Luce upoznali (1500 se u nekim delovima sveta zove Luce).

Veoma često ženske osobe kometarišu da muškarci nikada ne odrastu, već da se samo menja cena njihovih igračaka. To je tačno, jer smo se kao deca zadovoljavali malim automobilima u srazmeri, a danas se naše interesovanje vezuje za odnos 1/1. U mom slučaju, sklonost ka malim automobilima i dalje postoji.

Sigurno ste već primetili iz nekih teksova na blogu da volim stare automobile – oldtajmere. Počinje se kupovinom jednog, a ja sam već stigao do kote tri – Honda Civic 1978, Mazda 1500 i Toyota Crown 1968. Nekada sam i ja bio mlad i fin momak, zanimavši se za sve one stvari koje su bile interesantne mojim vršnjacima…