Obožavam velika vozila. Znam, sigurno sam to ranije pominjao. Izgleda da je podrazumevano sagledavši moju konsituciju da volim džipove i pick up vozila. Ne postoji bolji brend automobila koji možemo uzeti kao primer, a da se vezuje za taj segment, od najveće japanske fabrike – Toyota. Dodajte uz to još i moju fasciniranost legendarnim Toyotinim terencem Land Cruiser, pogotovo u J70 varijanti, i dobićete glavni sastojak ovog roadtripa.

O Toyota Land Cruiser J70 sam već pisao u jednom tekstu ranije doduše, u njegovoj najmodernijoj varijanti – VDJ70 sa 4500ccm V8 motorom. Ovde će fokus biti na njegovoj starijoj verziji, koja nosi motor ranije serije 1HZ od 4200ccm, u koncepciji rednog atmosferskog šestocilindričnog motora. Oblik kabine je moj najdraži – troopie verzija sa dugom (LWB) šasijom i dvoje vrata, posebno omiljenom među službama Ujedinjenih nacija.

Problem kod oldtajmerizma je što vam se opasno podvuče pod kožu, te dok se okrenete, već mahnito listate oglase, zovete ljude, kupujete, pretrpavate dvorište otpisanim vozilima, koja samo vama nešto znače. Pri tome, tetanus vakcina je više nego obavezna, šansa da ćete se susresti sa rđom progresivno raste, što ste dublje u ovoj priči.

Međutim, nije sve tako crno (ovakav uvod je nastao da vas poštedim nekih drugih glavobolja kasnije). Nažalost, većina petrol headova se veoma brzo zarazi, tako da prelazimo na “stage 2” odmah. Za sebe bih rekao da sam već u “stage 4 fazi”, što bih najlakše opisao ovako: Već si vlasnik jednog oldtimera u procesu restauracije, kupio si još jedan za delove, upravo završavaš generalnu na trećem, koji ti u životu treba kao piletu sise i misliš da si se smirio.

Kad se pomene Toyota Supra, većina šireg auditorijuma seti se narandžastog automobila sa agresivnim bodykitom, ogromnim spojlerom i nalepnicama veličine reklame na fudbalskom stadionu, kako “pegla” Ferrari F355 kabriolet u prvom delu holivudskog blokbastera “Fast and Furious”. Oni sa prefinjenijim ukusom za automobile, pobornici takozvanog “clean look” stajlinga, dižu taj automobil na bogovski pijedestal. To je apsolutno zasluženo i o tome bi se mogao napisati jedan beskonačni tekst (što nije isključeno da ću uraditi jednom). Međutim, u ovom tekstu je reč o njenoj starijoj sestri, tačnije o modelu Toyota Supra koji nosi kodnu oznaku Toyota A70, koja se proizvodila u periodu 1986-1992. godine.

Oduvek sam imao sklonost ka robusnim stvarima, verovatno je to psihološki s obzirom na moje fizičke dimenzije. To se prenelo i na hobi – automobilizam (iako sebe automatski demantujem, kao vlasnik Honde Civic prve generacije, vozila veličine Yuga i mase 720 kg). No, definitivno sam oduvek voleo džipove, kombije i pick up vozila, uz činjenicu da japanska auto industrija značajno dominira ovim segmentom. Dovoljno je spomenuti činjenicu da su UN odabrale Toyotu, Nissan i Mitsubishi kao svoja oficijalna prevozna sredstva.