Desno oko Fukio Nakagawae nervozno je igralo dok je gledao kroz prozor svoje kancelarije u mestu Aichi, istočno od Nagoye. Iza njega, u neprijatnoj tišini, nalazilo se nekoliko viđenijih ljudi kompanije Toyota, sa glavama pognutim u dubokom poštovanju i isčekivanju odluke svog šefa. Avgustovska vrućina samo je potcrtavala napetost koja je vladala u sobi i činila da minuti provedeni u ćutanju i čekanju traju kao godine. Iza Nakagawae, sa jedne strane, nalazile su se računovođe i ekonomisti koji su ga ubeđivali da Toyota ima i više nego dovoljno sredstava da izgura taj projekat ali da je predviđena zarada nikakva i da će njegova kompanija najverovatnije gubiti novac. Sa druge strane, nalazili su se inžinjeri i dizajneri koju su vatreno zastupali stav da je razvoj modela već u poodmakloj fazi i da ne zahteva puno da se završi, da je taj model prava stvar za Toyotu i da će time pokazati celom svetu kako je Toyota sazrela u naprednu i sveobuhvatnu fabriku u samom vrhu svetske industrije.

Postoji mnogo razloga zbog kojih nam je drag Petrolicious.com. Velika strast prema automobilima pretočena je u izuzetno zanimljive i poučne tekstove i reportaže posvećene sportskim i trkačkim modelima raznovrsnih era i kontinenata. Međutim, poseban šarm sajtu pružaju tople priče o odnosu između vlasnika i njihovih limenih ljubimaca čiji je moto “Drive Tastefully” (Voziti sa ukusom). Poput čuvene emisije “Jay Leno Garage”, i ovde su svojih pet minuta dobili istinski entuzijasti, kojima su finansije samo preduslov za ostvarenje snova. Njihovo najveće zadovoljstvo je prelaženje na hiljade kilometara za volanom, uživajući u performansama, zvucima i najšarenijim pejzažima.

Sećam se, kao da je juče bilo kada je izašao prvi deo The Fast & The Furious filma. Imao sam nepunih sedamnaest godina i činilo mi se da sam bez briga na ovom svetu, dok su se svakodnevne obaveze se svodile na školu, par sati posla u McDonaldsu, izlaske i provod.

U deceniji nakon Drugog svetskog rata dogodila se svojevrsna renesansa nekada raznovrsne klase sportskih automobila. Drumovima zapadnih zemalja obe strane Atlantika počeli da krstare raskošni modeli visokih performansi, različitih konstruktorskih filozofija, ali sa brzinom kao zajedničkim imeniocem. Ipak, na drugom kraju sveta, u dalekom Japanu, oporavak se odvijao znatno sporije. Automobilska industrija je u predratnom vremenu bila u povoju, a posle 1945. godine gotovo da ništa nije ostalo.

Recept, koji se odlično pokazao na najskupljem modelu u ponudi, Honda je ubrzo primenila i na nižu klasu automobila. Time je omogućeno i „običnim smrtnicima“ da osete čari vrhunske tehnologije i uživaju u trkačkoj atmosferi, čak i u naizgled svakodnevnom automobilu.