Kada je Acura otvorila svoj prvi od 60 salona u Severnoj Americi u Martu 1986 godine, Japanska auto industrija je konačno dobila svoj prvi premijum automobil. Iako se mnogi neće složiti sa ovom teorijom i tvrdiće da su luksuzni Prince automobili ipak bili prvi japanski premijum automobili, Acura ipak nosi ovu zaslugu zahvaljujući svojoj popularnosti širom sveta, iako se na nekim tržištima prodavala i pod Honda oznakom.

U ne tako davnoj prošlosti, dok su hibridna vozila još bila u povoju, logo kompanije Toyota nosilo je nekoliko modela visokih performansi iza kojih su ostali značajni komercijalni, ali i trkački uspesi. Među njima se nalazi i Toyota MR2, jedan od prvih japanskih automobila sa centralnim motorom, pozicioniran između “sestara“ Celica i Supra. Tokom svog tržišnog života od 1984. do 2007. godine, kroz tri generacije, ovaj globalni bestseler sledio je filozofiju “mnogo sporta za nižu cenu“. Pritom, brojni automobilski mediji neretko su Toyota MR2 model poredili sa daleko skupljim konkurentnim vozilima iz ponude japanskih, ali i evropskih proizvođača.

Današnja realnost je takva da ukoliko želite sportsku Hondu novije generacije koja je zabavna za vožnju, trebate kupiti neku sa dva točka. Soichiro Honda svakako ne bi želeo da čuje tako nešto. Osnivač drugog najvećeg Japanskog proizvođača vozila je osnovao kompaniju sa idejom da proizvodi vozila sa inovacijama koja su zabavna u toku vožnje. Možda je najbolji pokazatelj navedene rečenice bio model Honda 1300 Coupe, poslednji automobil čiji razvoj je Soichiro Honda lično nadgledao i sa kojim je stavio tačku na veoma impresivnu karijeru. Honda je zarađivao za život popravljajući bicikle od starih delova, a “prva ljubav” mu je bio Ford Model T.

Istorija Nissan Silvia modela počinje sredinom 1960. godine proizvodnjom modela CSP311. Model je razvio i započeo kasnije nemački dizajner Count Albrecht Graf Goertz unajmljen kao konsultant Nissana 1963. godine koji je radio do 1965. godine.

Sećam se, kao da je juče bilo kada je izašao prvi deo The Fast & The Furious filma. Imao sam nepunih sedamnaest godina i činilo mi se da sam bez briga na ovom svetu, dok su se svakodnevne obaveze se svodile na školu, par sati posla u McDonaldsu, izlaske i provod.