Iz perspektive prosečnog Evropljanina, japanski klasični autombili su autističan svet pun opskurnih modela koji često, nisu ni napuštali Japan a kamoli imali svoju EU spec verziju sa volanom na levoj strani. Za automobil koji ćemo vam ovaj put predstaviti do sada ste mogli ste da saznate samo na dva načina. Prvi, da imate čudan fetiš ka starim kung fu filmovima i azijskoj kinematografiji iz sedamdesetih godina i da ste temeljno pratili vozila koja se pojavljuju u njima, kao i drugi, da ste igrali poprilično neku od čuvenih Gran Turismo vožnji za Play Station. Treći način je upravo ispred vas i reč je o interesantnoj priči o možda najelegantnijem „japancu“ iz sedamdesetih godina, modelu koji je predstavio mnogo tehničkih inovacija ali nikada nije doživeo slavu van Japana.

Bez obzira da li pratite satelitske kanale, američke talk show emisije ili ste dobar poznavalac automobilizma, sigurno vam je poznato ime i prezime američkog komičara Jay Lenoa. Simpatični sedi lik koji već više decenija uveseljava pola sveta sa svojim doskočicama je jedan od najvećih svetskih kolekcionara automobila i specijalista za oldtajmere. Kao i kod svih pravih automobilskih stručnjaka, on se jos od malih nogu zarazio virusom starog gvožđa koji je tokom godina toliko uzeo maha da se kolekcija Jay Lenoa procenjuje na vrtoglavih 300 miliona dolara. Iako je njegova strast za automobilima odavno poznata i bitan deo imidža, prednosti interneta su omogućile Lenou da lepote iz svoje garaže podeli sa celim svetom, putem emisije “Jay Leno Garage” koja se objavljuje na njegovom sajtu i Youtube. U tim petnaestominutnim emisijama, Jay priča o primercima koje poseduje, priseća se momenata iz svoje bogate automobilske karijere i predstavlja vozila svojih prijatelja. U najnovijoj epizodi, Jay predstavlja “šerpa” plavi Datsun 510 koji pripada njegovom drugaru i kolegi sa posla.

Iako smo već pisali o čuvenom Datsunu 240Z, treba napomenuti da to nije bio prvi sportski automobil te japanske kuće. Pre njega je Datsun proizvodio seriju roadstera, koji su, uprkos svojim skromnim počecima, na kraju, postali najbolji modeli u klasi. Zbog toga, ovaj put vam predstavljamo Datsun Fairlady Roadster.

Iako Japanska industrija nema puno automobila koji bi mogli da se nazovu klasičnim (svega par komada), ipak je imala jedan brend koji se od ostalih razlikovao drugačijim stilom i ekskluzivnošću koja je Japancima oduvek nedostajala. Prince Motor Company je počela život kao Tachikawa Aircraft Company, firma koja je pravila čuveni japanski lovac Zero, ali je posle rata prešla u autoindustriju i već 1946. godine napravila prvo vozilo, mali elektromobil. 1952. godine menja ime u Prince Motor Company u čast krunisanja japanskog princa Akihita. Prvi model je bio Tama, elektromobil sa zatvorenim ili otvorenim zadnjim delom i predstavljao je tipičan “kei car” odnosno mikro automobil, kakvi su se vozili, kupovali i pravili u posleratnom Japanu.

Sigurno ste već primetili iz nekih teksova na blogu da volim stare automobile – oldtajmere. Počinje se kupovinom jednog, a ja sam već stigao do kote tri – Honda Civic 1978, Mazda 1500 i Toyota Crown 1968. Nekada sam i ja bio mlad i fin momak, zanimavši se za sve one stvari koje su bile interesantne mojim vršnjacima…