Već smo ranije pominjali jedan od cenjenijih japanskih klasika – Datsun 240Z. Neki mogu da ga sa nestrpljenjem i trljanjem ruku priželjkuju, dok oni koji ga imaju postavljaju više ciljeve. Ultimativni model je Z432, sa motorom iz Hakosuke GT-R, ali se njegova vrednost meri velikim ciframa, i spada u biser ponude Datsuna iz sedamdesetih godina.

Lagana vožnja predelima lepih pejzaža verovatno je jedan od najboljih načina za beg od stresne svakodnevice. Međutim, kakav bi ovaj oblik relaksacije bio ako bi trajao čitavu nedelju, mesec ili čak godinu dana? Upravo takvu, jednogodišnju pauzu od posla, prošlog marta je započeo američki industrijalac Scott Fisher, za volanom svog klasičnog Datsun Fairlady Roadster. Tokom 268 dana, sredovečni vlasnik i njegov kabriolet prešli su tačno 37.850 milja (60.913 km), krstareći putevima severnoameričkog kontinenta.

Nakon što je, 1985. godine, koncept Nissan Be-1  izazvao fantastičnu reakciju publike, u kompaniji Nissan je odlučeno da se ovaj mališan nesvakidašnjeg dizajna ponudi tržištu u limitiranoj seriji. Nekoliko desetina hiljada porudžbina upućenih od strane japanskih kupaca bili su signal neočekivano velike prihvaćenosti retro-modernog stila. Međutim, iako suočen sa ogromnom tražnjom, menadžment kompanije nije hteo da ugrozi ekskluzivnost svog budućeg gradskog mališana. Iz tog razloga, paralelno sa razvojem serijskog Nissan Be-1, otpočinju još dva retro PIKE projekta. Prvi će biti baziran na platformi Nissan Micra K10, dok bi osnova za drugi bila preuzeta od Nissan Sunny B11. Ulogu glavnog dizajnera dobija autor modela Be-1, talentovani slobodni umetnik Naoki Sakai, u isto vreme angažovan i od strane japanskog proizvođača Olympus.

U želji da njihovi stariji automobili što lakše pronađu novi dom, neki vlasnici, pored štampanih i elektronskih oglasa, neretko koriste i druge maštovitije metode promocije i prodaje. Uopšte nije tajna da u dobroj reklami leži ključ da „svaka roba nađe svoga kupca“, međutim slobodno možemo reći da je snimatelj Luke Aker postavio nove standarde na tom polju. Naime, kada je došlo vreme da proda svog četvorotočkaša sa “vidljivim znacima korišćenja“, ovaj Amerikanac je odlučio da ga potencijalnim kupcima predstavi u “malo“ drugačijem svetlu i to na izuzetno atraktivan i originalan način.

Kada su u pitanju “igračke” za malu i veliku decu, postoji razlika između modela, maketa i igračaka. Modeli su ozbiljno napravljene umanjene kopije stvarnih objekata, i mogu da koštaju poprilično. Igračke se najčešće masovnije proizvode i prodaju. Uglavnom imaju manjak detalja i lošije su završne obrade. Jeftinije su i deluju kao “potrošni materijal”, tako da nijednom roditelju nije preterano žao ukoliko budu uništene usled igre ili transporta.